Nova Evropa

господар ! Сваки свога бранитељ! Постоје оштро уцртане границе између словенскога и германскота свијета: прекорачење ове границе са Запада на Исток, било на које мјесто словенског тијела, мора се одразити свукуд и на свим мјестима гдје словенски народи живе, — оно је судбоносно за цјелокупни словенски масив, од Сјевернота до Јадранскога Мора. Помицања на било којој страни сјевера или средишта морају имати свога одјека и на Југу; = обратно. Па била та помицања у облику политичког или економ-

_ ског заробљавања. Сви смо ми тога свјесни, сви осим господина

Лукаса и његова друштва. У томе, и можда само у томе, испољава се словенска солидарност.

Из обруча обавеза што произилазе из те солидарности, ми Југословени, Хрвати и Срби, не можемо побјећи. Не можемо и нећемо. Ради себе и ради оних других који припадају великоме словенскоме стаблу. Ако је то »панславизам«, тада смо сви ми панблависте. Ми добро знамо каква би нас судбина стигла ако бисмо мирно посматрали, како се откида комад по комад од словенског нацијоналног земљишта. Сигурно је, да би већ сутра или прекосутра дошао ред и на нас. Дакле, ради добро смишљене одбране нас самих, ми постајемо »панслависте«.

Треба стога да се добро зна, да је судбина Чешкословачке изазвала неизрецив немир у душама нашега народа. Сусретали смо ноте људе и жене и, у разговору с њима о судбини Чешкословачке, видјели смо им сузе у очима. Гледали смо једноставне синове наших брда и приморја, како се стиде кад је ријеч о нашем држању према Чешкословачкој, не стога што су Судетски Нијемци припали Њемачкој. Наш народ добро зна, да је начело самоодређења играло преважну улогу и у часу стварања ове државне заједнице; како бисмо могли другом народу занијекати то исто шраво! Али, ради начина којим је све изведено, ради резања те (братске републике, и највише ради тога што ни ми нисмо знали искористити своја пријатељства и свој углед да им у тешкоме часу помогнемо, барем својом моралном снагом, те да дотринесемо одбранити само и једино оно што је непријепорно словенско. Што је дошло до тога да се је учинило као да ми мирно посматрамо како се изводе себични обрачуни великих јединица на рачун туђег нацијоналног тијела. Сви смо ми овако мислили. (ви 'без разлике, осим оне шачице себичњака и глупана који данас ломе копља и противу Масарика и чешког народа.

А у чију корист, и по чијој жељи

342