Nova Evropa

SLO IE

Потребно је стога, да свак буде тачно обавијештен о мишљењу и осјећајима народа ове земље, и да се зна: да нас никада неће и не може стићи судбина Чешкословачке. Хрвати су упорно, кроз дуге вијекове свог саживовања с Аустријом и Угарском одржавали на снази своје истакнуто тесло: »Кедпиш теспо mon ргаезетађа; Јесе««. Срби су (1914) загазили у рат против тада моћне Двојне Монархије, нехтијући тривољети да им се и у најмањој мјери окрњи њихово право суверене и слободне државе. Радије запалити свијет, него икоме дозволити да поли: тички подјарми овај народ, или да му по својој вољи прекраја њетов нацијонални териториј. Изван тога, постоје све могућности међусобног упознавања, а поготово широке, корисне обим странама и разумне сарадње на овим пољима стварања и измјене материјалних добара. У томе погледу, Нијемци су имали увијек у нашој кући шрвенство; они су га стекли у слободној утакмици са својом тачношћу и робом солидно израђеном. Велики, изграђени, и добро организовани сусједни народ сигурно ће наћи и даље начина за превагу у слободној утакмици с осталим народима. Али mrro ce тиче духовних добара, ту ми имамо амбиција да образујемо нашта садања и будућа покољења искључиво у нашем нацијоналном духу. Томе духу морају се саобразити и сви грађани ове југословенске државне заједнице. То не значи: затво. рити себе и отрадити се од читавога свијета; напротив, то је: користити се свачијим искуством, свачијим стваралачким духом, и из свега тога примати само оно што је нама — као Хрватима и Србима, као Словенима, — најближе и најприступачније. Примати искључиво она створена добра туђег духа и других нација с помоћу којих ће се још потенцирати вриједност и одлике укоријењене у нашем властитом народу.

Тако смо стигли до наше властите куће. Ова је кућа поглавито наша: хрватска и српска. Срби и Хрвати тражили су и створили су ову државу. Они, сложни и сагласни у свему, морају и стварно постати срж и осовина цјелокупног и народног и државног живота. Сва су зла досада произилазила из тога, што се са становитих страна није хтјело увидјети, да постоји један нали народни аксијом: без Хрвата нема Југославије, без Срба нема Југославије. Потенцијал је њезин у скупној снази Срба и Хрвата. Без Хрвата, Срби би постали незнатна балканска држава, очерупана са свих страна; без Срба, Хрвати би

били осуђени на вјечно служинство и Германима и Талијанима

343