Nova Evropa

од ванредно вјештих Мештровићевих ученика и њихових радника, који највећом савјесношћу и тачношћу преносе његов садрени одлив у гранит. Пред неколико година, Мештровић би био морао све сам исклесати, што би трајало више година и одузело му могућност стварања нових дјела; или би био присиљен довести раднике из Италије. Данас Мештровићеви ученици, са својим радницима, врше тај посао толиком тачношћу да ће он једва моћи ишта наћи што би требало да поправи својим длијетом.

Тих осам жена представљају осам главних типова и народних женских ношњи у нашој држави, која је сва допринијела своје жртве за ову симболичну зграду. Та зграда је подигнута у славу мртвих хероја, али је у исто доба и жива сила будућности; јер гробови јунака потичу на високе подвиге дјецу потинулих отаца. Није овај монуменат само чин пијетета према дивовима који ударише своје кости у темеље државе, било панувши на бојиштима, било на аустријским вјешалима, било по казематама маџарских тврђава, и по влажним тамницама, него је и свијетли трак наде у бољу будућност. Тих осам мајки, силних, плећатих, прсатих, бокатих, које могу да носе и роде по деветеро орлова, за будуће битке, што ће бацити насртљиве туђинце преко неприкосновених граница, представљају осам главних покрајина наше државе, спојених у једну идеју за једну сврху; оне су различите по обличју и по ћуди, али јединствене, као једна сама личност, за сврху обране граница, и спремне да зато даду највеће благо, дјецу своју »без голема јада«, без суза и без кукања. Набројићу их по алфабетском реду, јер не знам како ће бити поредане у гробници: Банаћанка (Војвођанка), Босанка, Црногорка, Далматинка, Хрватица, Македонка, Словенка, и Шумадинка (Србијанка), свака са карактеристичним изразом типа својега краја.

Ни овдје Мештровић није тражио обличну љепоту, него је хтио да изрази титанску силу, физичку и духовну; и успио је потпуно. Ова крупна лица, са избоченим динарским јатодицама, изразују несломљиву, неосвојиву стаменост, као што су стамене и неосвојиве планине са којих је убран гранит од којег су њихови мишићи и тврда срца. Странац, који дође полагати вијенац у име своје пржаве на Гроб Незнанот Јунака, остаће усупнут изразом и снатом ових титанородиља, које овјенчавају цвијећем синове када их шаљу у бој за слободу отаџбине, а по смрти, без суза, чувају светињу њихова гроба, као олтар пената своје отаџбине...

А. Тресић Павигић.

403