Nova Evropa

пас, 1 44 па da prvu političku formu, državnu formu. To 11 može niti ume da učini centralna vlast, koja je i suviše udaljema od života, od njegovih potreba i od njegovih izvora. — Da bi ве Švajcarska obnovila potrebno је, »Ча ве рођен, да је Švajcarska jedno ikivo porodica«. Cilj ove Švajearske obnove nagovešten je ovim rečima: »Uklopiti porodicu u opštinu, u grad: opštinu, grad. u pokrajinu; pokrajinu u kanton; uklopiti ih na takav način, da svaki od ovih društvenih elemenata me gleda više pred sobom Državu kao spoljašnju vlast, kao neprijatelja; uklopiti ga kao takova u Državu, učiniti ih da kao takvi saučestvuju u životu Države: dati im pravo kontrole nad organima Države, koji treba da vode računa o njihovim neposrednim interesima, i to tako da ih ti organi predstavljaju i izražavaju; dati svakome od tih elememata jedan deo marodne suverenosti —: to bi mnačilo obnoviti savez, učinit: Konfederaciju neoborivom, dati nov smisao slobodi kao i demokraciji«. Jer: »Demokracija ima samo једап smisao: dopustiti gradjaninu, dopustiti čoveku, da bude slobodan. Ali, biti slobodan znači, pokazati se dostojnim života i delanja bez začtite Države«. — Zato Goncag de Rajnold traži budjenje švajcarske svesti, koja se nalazi zatrpana birokratizmom centralizma: to treba uskranuti, ako se želi da se spase Švajcarska.

>K

Ramijeva potreba veličine, De Ružmonov personalizam, De Rajnoldova svest Švajcarske, — to su tri komponente koje izbijaju iz današnje helvetske krize i koje, na opštoj evropskoj prekretnici, istavljaju Švajcarsku u celoj njezimoj stoletnoj drami, u njezinu vekovnom eksperimentu. Skepticizam i made intelektualaca, mjihove kaprise i njihova lična raspoloženja, ostaju često vam dodira sa stvarnošću. Današnji švajcarski nemir samo pokazuje, koliko sn ljubav za zemlju, iskustvo istorije, i večno i nepresušno čudo federalizma, mogli da ojačaju ovaj narod slobodnih gorštak4 i seljakš, koji veruju u svoje slobode, zajamčene redom i poretkom, blagostanjem. i ličnom punoćom zahvatanja m Život ı u njegove probleme. Poslednji dogadjaji, koji su rasturili evropsku celinu. umeli su u ovaj slobodan prostor evropske sredine nepoverenje i strah: ali u isti mah i odlučnu veru u odbranu ove zemlje, koja nije tek diplomatski čin već stoleini napor velikog broja malih marod4, da se obezbedi lična sloboda i zajednički inieres

svih gradjan4. Bogdan Radica.

02