Nova Evropa

посљедње двије врсте долазе у обзир код нове расподјеле прекоморског подручја. Сматра се оправданим захтјев Италије у погледу абесинске жељезнице и посебног привилегиранот положаја у пристаништу Џибутија, будући да су еритрејске луке за Абесинију — збот великих горских масива — скоро неприступачне, а сомалијске много удаљене, тако да је заиста кључ Абесиније у француским рукама. Исто тако се не држе претјеранима ни захтјеви у погледу одговарајућег положаја у управи Суеца, с обзиром на високу талијанску фреквенцу Канала. Потребно ће бити, даље, уредити дефинитивно н на опће задовољство статут туниских Талијана. Очекује се, да ће у Шпанији осигурати Италији — већ Ha захвалности за побједу —- извјестан привилегисан положај. Свакако је талијанска војна морнарица сада од одлучне важности на Медитерану; а са побједом Франкове Шпаније, те са трећом стратешком границом, на Пиренејима, гдје је стољећима владао мир, већ је и иначе, у извјесном погледу, порушен за quo на томе мору, које је тако значајно за стратешке везе Француске са њеним огромним афричким посједом и за поморске везе Велике Британије. Али то је уједно све на што ће Француска моћи да пристане; и сви мјеродавни чиниоци француске политике, на челу са Предсједником Владе и Министром Спољних Послова, већ су поновно изјавили најодлучније: »Нити педља француске земље!« А Џибути је исто француски као што је француска Ница, Савоја, и Корзика. Француска се не може из престижних разлога повући са Црвенот Мора, па не може ни туниским Талијанима одобрити статут који би довео у питање будућност тога француског протектората. Француска, свакако, неће никада пристати на било какве територијалне концесије, па се са том чињеницом има рачунати у вези са развијањем и са рашчишћавањем односа између Париза и Рима.

Француска жели мир, и све ће учинити да га сачува; али никада више мир по сваку цијену. Француска, као велика сила, мора чувати своју част и свој престиж; она с Римом може угла вити само частан споразум. Неки нов медитерански Ми псћеп искључен је! То је једнодушно мишљење фрацуских политичких кругова и познавалаца положаја у Паризу. Никада се више кажу они — неће догодити, да се само тако за зеленим столом одступају било коме неке територије. Понеко допушта изнимку у погледу бивших њемачких колонија, које су мандатно подручје Лите Народа, сматрајући да их она може пренијети на неку другу