Nova Evropa
lijepe poslušnosti, ona nije monopol i isključivo dobro pojedinaca ili skupin4, nego је opšta potreba ljudska, težak i ozbiljan napor i pozitivan rad ruku i umova ljudskih. Ona se razvija izvah uskih okviri i skučenih grup4d, nije vezana ni za kakve forme i formule: ona je vesana za ljude i za mjihove sposobnosti, i zato se nje slobodan čovjek me može da odrekne. Ona je ono što ostaje, i što se razvija, naporedo sa čovjekom, bez obzira na struje i па etape, prelazeći preko svega što joj stoji na pulu i što joj se meće na put. Ona stvara vrijednosti u slobodi, i zato mora biti slobode gdje se hoće da bude kulture: kultura i sloboda idu naporedo, 1 me mogu jedna bez druge. Zato će — nasuprot ı uprkos svim КИ kama i svemu što smeta kulturi i guši slobodu — svijetom зрак vladati čovjek alobodan i kulturam.
Ovo što smo dovdje rekli bilo bi načelno stanovište o postavljenoj temi, — teorija koja važi za sve narode i za sVako vrijeme. Bio bi zahvalan posao primijeniti ovu teoriju na maš posebni slučaj, t. j. na naš narod u ovo naše vrijeme; jer bi se lako dala pokazati njezina tačnost. Ostavljamo da io učine вала čitaoci, odnosno saradnici kojima je povjeremo obavještavanje Čitalaca o našoj savrememoj kulturnoj stvarnosti ı šio je s njome u vezi. Materijal je svakako obilat i vrijedan pažnje.
Nikola. Tinti
S:
Питања наше унутрашње политике,
(Мишљење Љубе Давидовића и Пга, Влатка Мачека, из године 1935)
Кад је оно пао Јефтић, па на његово место дошао Стојадниновић, ми га нисмо дочекали с много радости и поверења, и то смо отворено написали; ипак смо држали, да ће Стојадиновићева Влада бар »створнти атмосферу погодну за позитиван заједнички рад«, те »утрти пут онима који за њом долазе«. Али, наставили смо у том нашем политичком прегледу (у »Новој Европи« за јули 1935), »те који долазе иза ове садашње Владе, изабрани слободном вољом целога народа, чека још много већи и важнији посао, који се неће сам урадити већ који треба издалека принпремити .. .« Сматрали смо стога, тада, да ћемо најбоље користити отпитој ствари, ако се обратимо нашим сарадницима и читаоцима
68