Nova Evropa
с питањима за мишљење: »Шта треба радити на подручју наше унутарње политике, да би свн добронамерни Југословени, који воље своју рођену груду и нелу ову земљу, били задовољниг« и расписали смо анкету у том смислу. Од многобројних одговора објавили смо (од септембра 1935 до априла 1936) двадесетичетири занимљива и добро обавештена чланка, из пера одличних сарааника и јавних радника (почињући са Др. И. Политеом, а свршујући са пок. Миланом Прибићевићем); али смо нашу анкету, услед забрана Државног Тужиоштва, морали у два-три наврата одлагати, а онда и сасвим прекинути, изјавивиги да ћемо је наставити »само у случају ако се прилике развијају тако да се не морамо бојати запљене«. ЈЕре него што смо били приморани да трекинемо доношење одговора у овој анкети, обећали смо били нашим читаоцима (на омоту »Нове Европе« од 26. фебруара 1936), да ћемо »закључити дискусију с изјавама првака наших политичких странака«, имајући ту у виљу Г. Дра. Влатка Мачека и КГ. Љубу Давидовића. Тада то обећање нисмо били у могућности испунити. Сада међутим, након пада Стојадиновићеве Владе, и нарочито после говора новога Министратередседника и Министра Унутрашњих Дела у Скупштини, 10. марта ове године, — у којем се истиче »стварање бољих услова за основну измену и потпуно нову оријентацију наше унутрашње политике«, те охрабрује »објективно шретресање битних државних и нанцијоналних проблема« у нашој штампи, — ми сматрамо да је дошло време и наступио »случај« да се можемо вратити на предмет наше некадање анкете, без опасности да би нам се забранила »слободна политичка репортажа« о тако актуелном и важном проблему нашег јавног живота као што су »питања натте унутрашње политике«, Јржимо да ће наше читаоце интересовати нарочито напред споменуте изјаве двојице првака наших политичких странака, иако оне потичу из времена и прилика оћ пре три године. Управо — да будемо до краја лојални — додаћемо, да одговори које ниже доносимо и нису личне изјаве Г. Давидовића и Г. Дра. Мачека, већ само њихово мишљење о нашој унутрашњој ситуацији у оно време (пре три године), изнесено онако како су га чули и схватили наш уредник и један наш ближи сарадник, и како су га они стилизовали. Ипак, бесумње, ствар је важна и актуелна још и данас, поготово кад се има у виду ко овде говори и како се код нас споро развијају прилике и решавају унутрашња питања. Кржимо стога да ћемо
69