Nova Evropa

»S pomoću današnje državne tehnike«, rekao mi je sa najvećim samopouzdanjem Jedan od njih, »vi sad možete u toku dva naraštaja pretvoriti narod u kakvugod hoćete nacijonalnost«... Izbacujući reči koje im se ne dopadaju, Ukrajinci uvode na njihovo mesto više-manje srećne kovanice i ogromne količine barbarizama, uzetih iz latinskog, nemačkog, francuskog, i poljskog jezika; naročito polonizmima ukrajinski kmjiževni jezik toliko je preirpan, da mije Садо što protiv toga ustaju čak i same pristalice ukrajinstva, osobito oni koji su poreklom iz Rusije.

Naporedo sa stvaranjem novog jezika, stvorena je za taj jezik i nova azbuka, tačnija u fonetskom pogledu od »kuljišovke«, ali manje praktična i manje pogodna od nje; i isto tako nov ipravopis, koji na svakome koraku kida s maloruskom književnom tradicijom, naročito pri pisanju stranih reči, ropski kopirajući poljsku ortografiju, čak i u njenim nedoslednostima. O ovome se može svako uveriti iz knjige prof. Varšavskog Univerziteta I. Ogijenka: »Naerti iz istorije ukrajinskog jezika; Sistem ukrajinskog pravopisa; Popularno-naučni kurs istorijski osvetljen« (Varšava, 1927). Iako vatren Ukrajinac, ovaj zaslužni učenjak i rodoljub na više mesta polemiše protivu »galičkog« (prema njegovu izrazu) pravopisa sa bezobzirnim gaženjem maloruskih tradicija i bezrazložnom polonizacijom maloruske ortografije i jezika.

Šta su stvarno postigli Ukrajinci svim ovim naporima? — Sam Gruševski, u jednom svom članku, priznaje da je glavna ukrajinska stranka u Galiciji — »narodovci« poslednje godine pre Rata bila u dogovoru sa Bečkom Vladom. U Jugoslaviji ima još dosta ljudi koji nisu zaboravili na to strašno doba represalija i progonstva svih »sumnjivih elemenata«, na veleizdajničke i slične procese, pokretane protiv Srba i Hrvati, kao i galicijskih Malorus4. Sve je tada bilo stavljeno u pokret u korist Ukrajinaca: i svemoćna potpora Beča i lokalnih vlasti, i teror protiv pristalic4 nacijonamog, kulturnog, i verskog jedinstva sa Rusijom, i klir Unijatske Crkve, nekadašnji stožer staroruske stranke, te napokom i mržnja protiv carizma i strah pred njegovom reakcijonarnošću kod varoške intelektualne omladine. Ipak, na izborima za Rajhstag 1911, u oči samog Rata sa Rusijom, Starorusi ili Rusofili dobili su 126.858 glasova od 471.335; dakle je 270/0 maloruskih birača uprkos svemu pritisku imalo smelosti da osudi pravac na koji su ih gonili Ukrajinci. A za vreme Svetskog Rata, austrijske vlasti morale su da smrću kažnjavaju, na dostavu Poljaka i Ukrajinaca, na hiljade njihovih političkih protivnik4,

121