Nova Evropa

Knjiša XXXIII, Broj 4. i 5. 26. aprila 1939

EJ Sloven

јоште живи у вама, нажалост, дух ваших дедова и ваших предака —: дух братске неслоге и нетрпељивости, дух ситних разлога и малих локалних интереса! Још за народ бије можда — срце његових синова; али тај народ, ко је они докле сиже, — до суседова врта, или можда гак ни преко властитога прага2!... Словенство, — где је данас Словенство! А је ли икад било пресе и хитније, него данас, да се то Словенство супротстави »помору пакла« и »ватри грома«2...

Да ли треба, у доба кад хара светом расна теорија (без обзшра на њезину сумњиву наугну вредност), те кад у њезино име »активистигка« и »динамигка« политика из темеља мењају лице и карту старе Европе, — да љи треба молити за допуштење да се изусти име Словен и да се говори о Словенствур Притом, наравно, ником не пада на ум да оживљава идеју сентименталног Славјанофилства, или да покреће обнову панславенске солидарности у духу Шевгенкове Ћирилометодске Дружбе! Рег је, напротив, о врло реалним односима оних који су једни другима најближи, по свим природним законима: и по пореклу, u по језику, ш по својим најважнијим животним интересима; и још нарогито: по опасностима за живот ш опстанак, које им свима подједнако прете, њима и њиховим заједницама, породигним и. народним и државним. Те су опасности за све њих огигледно истоветне, и онш их одстранити ш од њих се одбранити могу само заједнигки.

А да се Словени могу одбранити, да би могли одолети свакој навали са стране, кад би се сложили и здружили, то није ни иљузија ни самообмана. Јер ево шта кажу стварни подаци, који се не дају ни погрешно тумагити ни за-

балиурити (уосталом, држимо се само неутралних или Словенима несклоних извора).

101