Nova Evropa

sadašnjih ОКгајпаса, Кој за илећ шпе »Руск«“) Ova »тизка« država ujedinjavala je oko Kijeva celu Istočnu Kvropu: Slovene, Fimce, i čak neke Turke, stvorivši pod umakrsnim uticajem Zapada, Vigantije, i najbližeg Istoka, sjajnu kulturu, koja je proširila elemente državne organizacije i prosvete i prema severu, gde se je u 12. stoleću — formirala najmladja istočnoslovenska grana, a 10 su Velikorusi. Ovi su u sebe primili veoma mnogo finske krvi (kao što sa i Ukrajinci apsorbovali izvesne turske elemente), i — pod uticajem geografskih i drugih činilaca — stvorili su najstabilniji kultarno-istorijski tip (potčinjavanje ličnog principa principu državnom, zajedničkom: solidarnost, napor, i snaga volje), za razliku od južnjak4-Ukrajinaca, kod kojih pretežni značaj ima lični, individnakni, prinešp nad društvenim, koji nije povoljan za stvaranje čyrste državne osnove. Kijevska država, i kraj sveg sjaja svoje те (kult viteštva kod kneževa i njihovih doglavnika, bogati letopisi, pre svih takozvana »Nestorova hronika«, »Slovo o polku Igorevu«, sjajna likovna umetnost, razvoj umetničkih zanata, ii. d.), pala je sredinom 13. stoleća pod udarcima Мопсоја; 1 1810 tako srušila se — jedmo stoleće kasnije — druga ukrajinska država, Galičko-volinska Kraljevina, koja se nije mogla odupreti navali triju jačih suseda: Ugarske, Poljske, i Litvanije.

Tataraka najezda potpuno je razdvojia Rusiju-Ukrajinu od severne Rusije (koja se bila ujedinila oko Moskve) i produbla je razlike koje su već i ranije postojale izmedju ukrajinskog i ruskog (upravo velikoruskog) kulturno-istorijskog tipa. Ušavši u sastav Litvanije i Poljske, Ukrajinci su počeli da teže prema zapadu, primajući nemačko gradsko (magdeburško) pravo i cehovsko (esnafsko) uredjenje, te primivši i elemente humanizma i reformacije. odgajajući u sebi osećanja lične političke slobode. Braneći svoje pravoslavlje protiv katoličke reakcije 16. i 17. stoleća, oni su stvorili kod sebe sistem prosvetnih ustanovi, i prosvete поре, па зарадпоevropski način, studirali latinski jezik, putovali i polazili zapadne univerzitete. Ukrajinsko kozaštvo, stvoreno u borbi sa tatarskoturskim svetom, primilo je na se ulogu vodećeg staleža, kada se slaro plemstvo gotovo ipoloniziralo, pa Je stupilo i u borbu sa Polj-

*) Prvobimo i glavno ime ovog naroda, sve do kraja 17. stoleća, bilo je »Pycs« i »ruskić; od 17. stoleća ono je potisnuto novim imenom, koje je istina poznato još od kraja 12. stoleća, a to je ime »Ulkrajina« i »ukrajinskić. Imena »Malorusi« i »maloruski« knjiškog su porekla i u samom narodu nisu

bila primljena.

142

пне