Nova Evropa

skom Državom. Ova borba ве хаугеЏа отапајохаши ustankom (godine 1648) pod vodjstvom Bogdana EHmeljnickog i dovela je do postanka samostalne ukrajinske kozačke države, koja je u suštini obnovila u novom obliku staru kijevsku državu. I tu su se tada opet susrele Ukrajina i severna Rusija (Moskovska Država), kada je Hmeljnicki, nemajući više snage da se bori sa Poljskom, primio protektorat moskovskog Cara. Jedino što je tada vezivalo Ukrajince i Moskovljane bila je pravoslavna vera: ali su se i u samom shvatanju vere, u organizaciji Crkve, u samim obredima, osećale velike razlike. Na svim drugim područjima — u politici, kulturi, u običajima vladala je potpuna suprotnost. Nije dakle čudo da se ovaj savez, već godine 1654, pokazao kao meuspeli pokušaj, koji je stajao mnogo krvi i jednu i drugu stranu. Nekoliko puta dolazilo je do potpunih prekida odnos4, izbijali su čak ratovi: jedna strana tukla je drugu, ponekad uz pomoć svojih naročitih saveznika. Napokon, posle dugih i teških borba zbog Ukrajine, Moskva i Poljska podelili su medjusobno Iikrajmu na dva dela: jedan deo Ukrajine, na levoj obali Dnjepra, ostao je pod moskovskim Garem, kao autonomna pokrajina sa svojim izabranim poglavarom — hetmanom

i sa sopstvenom vojskom, te posebnim finansijama, administracijom, i sudstvom; drugi deo — desna obala Dnjepra — prepušten je Poljskoj, koja se morala zbog njega boriti Još ı sa Turcima (Turke je pozvao u pomoć hetman Petar ĐDorošenko). Dobivši jedan deo Ukrajine, Moskva je počela da sistematski sužava njezinu avtonomiju. U svojoj borbi, Ukrajinci su se obratili čak Švedjanima (prelaz hetmana Mazepe na stranu Karla XII), ali su svi njihovi pokušaji suzbijeni, i carica Katarina II konačno je likvidirala ukrajinsku avtonomiju, prvo hetmansku vlast a onda i druge posebne političke i socijalne ustanove (1764—1783). Ukrajinsko plemstvo, upravo kozačka vlastela, pokorili su se i bili su nagradjeni priznanjem njihovih prava na imanja, na seljački trud, i na razne druge povlastice. Cotovo u isto vreme, po aktima o deobi Poljske, dobila je Rusija i Ukrajinu na desnoj obali Dnjepra: tamo je živela masa zavisnog seljaštva, Која je pripadala poljskom ili poloniziranom ukrajinskom plemstvu. Najzapadniji deo ukrajmskih zemalja, Caliciju, dobila je Austrija (1772).

Izgledalo je, da je ukrajinskom narodu sudjeno da iščezne, da. bude izbrisan iz spiska živih narod4. Lišen svojih viših, prosvećenih staleža, koji su s Jedne strane bili polonizirani a s druge rusificirani, on se pretvarao u sirovu etnografsku masu, koja je pokorno trpela

143