Nova Evropa

svoju gorku sudbinu, a sačuvala od sve svoje ranije slobode i samostalnog života samo jedno bogatstvo: svoju divnu usmenu роeziju, svoje prekrasne »dume«, pesme, i narodna predanja. Ali ovo nasledstvo iz davnih vremena učinilo je narodu lepu uslugu: kraj 18. stoleća, doba najvećeg opadanja ukrajinskog naroda, bilo je ujedno doba i početak velikog duhovnog pokreta, na Zapadu, obnova nacijonalizma, narodnome ideje, koja je dovela do preporoda čitavoga niza nepovoljnim tokom istorije uspavanih slovenskih mnaтода, pa i ukrajinskog. Uskrs istorijske tradicije i uspomena па slavnu prošlost, na vremena junačke borbe za slobodu, pružili su ruku novoj struji, koja se pojavila pod vidom romantizma — na prelomu 18. i 19. stoleća. Tada počinje i ukrajinski nacijonalni preporod; prvo u obliku književnom, izučavanjem istorije ı einografije, u kombinaciji sa frondom ukrajinskog plemstva, nezadovoljna svojim više-manje potčinjenim položajem (uz plemstvo yvelikorusko). Nacijonalni ukrajinski pokret brzo raste, te krajem Dvadesetih Godin4 19. stoleća dobija on i političku boju (naročito u političkim Копершгасјата koje su dovele do Decembarskog Ustanka godine 1825). Prava njegova ideologija stvorena je u krugu znamenitog Kirilometodskog Društva u Kijevu (1845-47): članovi Društva istakli su program sveslavenske Federacije, na načelima najširih političkih slobod4. Ali, ukrajinski pokret ticao se je samo gornjih, prošvećenih slojeva društva, i slabo je ulazio u narodne mase koje je Ruska Vlada pažljivo držala u stanju primitivnosti i neznanja. Jer, Ruska Vlada, pored sve svoje moći, drhtala je pred aveti ukrajinskog separatizma, zapažajući ga i onde gde se u suštini javljala samo kulturno-nacijonalna težnja; pa se može reći, da je ona sama ulivala Ukrajincima misao o separatizmu i terala ih sve više u tome pravcu. Zabranjujući svaku ukrajinsku književnost (ukaz od godine 1876), pa čak i ukrajinski prevod Evandjelja, zabranjujući ukrajinsko pozorište i ipesmu, goneći ukrajimski jezik kao neku vrstu gube iz škole, iz crkve, uopšte iz Javnog života te otežavajući na taj način prosvećivanje шава, Ruska Vlada i njeni agenti dražili su i ogorčavali i najlojalnije i najumerenije Ukrajimce, koji su voleli svoj jezik i domaće običaje, te koji su bili željni da barem malo dignu kulturni nivo svoga naroda. Takvim ljudima nije preostajalo drugo do da čekaju ostvarenje svojih nada od opozicije ili štaviše od revolucijonarnih težnja, pa je ukrajinska omladina listom išla u redove revolucijonarnih organizacija i celi

pokret dobijao je boju političkog i socijalnog radikalizma. A bilo

144

O