Nova Evropa

ih je koji su dolazili i do ideje političkog separatizma, 1, ј. до želje za stvaranjem samostalne ukrajinske države. I zaista, ova lozinka proglašena je godine 1900 u krugovima radikalne ukrajinske omladine u Harkovu i u Poltavi; ona je položena i u osnove programa tada osnovane ukrajinske revolucijonarne stranke.

Rusko društvo nije dovoljno ocenijo potencijalne snage ukraJjinskog pokreta, duboko ukorenjena u samoj narodnoj duši; ono nije uzimalo u obzir ni značajnu činjenicu, da je isti taj pokret Još Šezdesetih Godina 19. stoleća naišao bio na oslonac u Galiciji, gde su skromne ustavne slobode davale mogućnosti da se razvije ukrajinska književnost, štampa, škola, osnovna i srednja, katedre na univerzitetu (u Layovu), naučna društva, političke stranke. Zato je za ogromnu većinu ruskog društva bilo veliko iznenadjenje kada su, posle Revolucije od 1905, osvanuli u Rusiji ukrajinski listovi i časopisi, politički klubovi, ı prosvema društva; a maročito je izazvala veliko čudjenje pojava u prvoj Državnoj Dumi ukrajinskog kluba od 45 članova. Reakcija godine 1907—1909 suzbila je javne manifestacije ukrajinskog pokreta, ali stvarno nije smanjila njegov značaj: on je rastao, produbljivao se, obuhvatao sve više narodne mase, i izbio napokon sa stihijskom snagom, čim je počela revolucija godine Sedamnaeste. U leto te godine, Sveruska Privremena Vlada bila je prinudjena da obeća Ukrajini avtonomiju, te da prizna, istina kao svoj pokrajinski organ, ukrajinsku privremenu vladu, 6. zv. »Generalni Sekretarijat«. Iza boljševičkog prevrata, u Kijevu Je proglašena samostalnost Ukrajine.

Nećemo ovde ulaziti u sve složene, često tragične peripetije daljih dogadjaja, komplikovanih odnos4 i krvavih borb4. Hteli smo samo u kratkom i shematičnom pregledu родуца пивао, да је пајnoviji ukrajinski pokret, a naročito obnova ukrajinske samostalnosti nakom viševekovnog prekida, organski završetak hiljadugodišnjeg procesa ukrajinske istorije, procesa koji je išao tako sporo možda zaio što su prostori ı ravnice, kolonizirani snagama ukrajinskog naroda, beskrajni i nepregledni.

D. Dorošenko.

(Sa ruskog rukopisa preveo Dr. Al. Jelačić.)

145