Nova Evropa

јално и порасли бројно само за задња два-и-по столећа, под заштитом Руске Државе, која им је осигурала и тле и миран живот. Ово ставља у заслугу Руској Држави чак и украјински историчар Мих. Драгоманов, један од главних вођа Украјинског Покрета а огорчени противник руског царизма.

Земља насељена од Малоруса представља собом непрегледну равницу; само на крајњем западу, они насељавају Карпате, а на истоку досежу до Кавказа. Четири петине те равнице запрема степа, највећим делом са дубоким слојем необично плодне прне земље. Стога је природно, да се отприлике 70% становништва, а од Малоруса чак до 90%, бави земљорадњом. Та је степа хранила месом и житарицама читаву, иначе мало плодну, Русију; а извозила се отуд у огромним количинама шшеница готово у све земље Медитерана. Шећерна индустрија овога краја снабдевала је шећером целу Русију и извозила га је у ближњи Исток и у Енглеску. На томе подручју готово и нема шуме, осим у Карпатима и у северном делу Мале Русије (по Припети и Десни, са њиховим притокама). Будући да већи део шумске зоне припада Мапарској, Румунији, и Пољској, Совјетска Украјина оскудева шумом, те мора да дрво за гориво и грађу довози из Русије. Од минералних ископина значаја имају само угаљ, железо, нафта, и сол. Камени угаљ, и то одличног квалитета, налази се у базену Дона (»Донбас«) : његове се резерве процењују на 69 милијарда тона. Године 1931 добијено је на 40 милијона тона. У Кривом Рогу на Дњепру има железа, и ту руда садржи од 50 до 70% најбољег материјала, у износу од 1.142 милијона тона. Године 1931 добијено је у Кривом Рогу 7,600.000 тона, а у Донбасу 490.000 тона железа. Нафте има само у Галицији и у Закарпатској Русији; цени се да њена резерва износи на 85 милијона тона. Године 1932 добијено је на 556.680 тона. Со се добија такође у Галицији, Закарпатској Русији, а највише у Совјетској Украјини, где је 1932 извађено више од једног милијона тона. Других корисних ископина или нема, или оне немају већег економског значаја, тако да је Украјина у индустријском погледу упућена на друге земље. Разумљиво је, дакле, да се Малоруси баве готово искључиво земљорадњом. Сточарство је главно занимање становништва само у неплодним Карпатима, код осталих Малоруса оно има тек споредан значај.

Малорус не воли град; он се нерадо одваја од села. Пада у очи мали број великих градова: само их дванаест има више од 100.000 људи. На првом су месту: Кијев (539.000), Харков (531.000), Одеса

104