Nova Evropa

i to ponajpre u sredini unijatskog duhovništva. Vodjom im postao je Ivan Mogilnicki, koji je u jednom svom traktatu dokazivao, da su Malorusi poseban narod, da su različni i od Poljaka i od Velikoгива, ali da im pripadaju Belorusi. On je vatreno branio maloruska narodna prava, u čemu su ga — od godine 1832 — odmenila tri nova prvaka, sveštenici: Markijan Šaškević, Jakov Golovacki, i Ivan Vagilević. Oni su sebi za glavni zadatak bili odredili, da uspostave književnost ma narodnom jeziku, te da zamene ovim poljski jezik u govoru galicijskih intelektualaca. U tome su i potpwno uspeli, iako su naišli na jak otpor austrijskih vlasti. Ova tri rodoljuba. bili su ujedno ma glasu kao »Rusofili«.

Veliku promenu u položaju galicijskih Malorusa donela je godina 1848. Dne 2. maja i. g. osnovana je u Layovu »Narodna Ruska Rada«, koja se održala iri godine (1848—51), te koja je prva stavila zahteve macijonalnih pravi za ruski narod i ujedinjenje Istočne Galicije, Bukovine, i Karpatske Rusije u zasebnu državnu oblast. Jedna grupa rodoljub4, na čelu sa mitropolitom Grigorijem Jahimovićem, uputila je (19. aprila i. g.) peticiju Caru, tražeći zavodjenje maloruskog jezika u školu i u madleštva, zatim ista prava za Unijatsku Crkvu sa drugim veroispovestima, i primanje Malorusi u državnu službu. U gradovima je organizovana »HRuska narodna garda«, na selima »Narodna straža«. Narodna Ruska Rada maštala je već i o formiranju regularne ruske vojske. Ali od svega toga ne bi ništa. Kad su Poljaci, u martu 1848, podnosili peticiju Caru, odbili su da priznadu čak i postojanje u Caliciji druge narodnosti sem poljske! Grof Coluhovski, gavemer Galicije, upozorio je Beč na opasnost oružanja galicijskih Rus4, koji da teže za ujedinjenjem sa Malorusima u Rusiji. Maloruske čete biše raspuštene, Narodna Ruska Rada takodje, a sve peticije i svi zahtevi ostadoše bez zadovoljenja. 7. marta 1849 rapušten je i Austrijski Rajhsrat, —. nastupila je već nova era apsolutizma, koja je trajala sve do 1860. Razočarani postupcima Bečke Vlade, Malorusi su se sad okrenuli prema Moskvi. Dionizije Zubricki, poznati istoričar, objavio je, da Malorusi, Belorusi, i Velikorusi čine jedan narod, preporučujući zavodjenje ruskog književnog jezika u galicijsku književnost i u razgovore obrazovanih ljudi. Urednik »Slova«, Bogdan Didicki, čak se usudio 18. aprila 1866 da i u Sejmu govori »o jedinstvenoj ruskoj nacijić od Sjana (u Galiciji) do Amura (u Sibiriji).

156

CEOSOHJ