Nova Evropa

Poraz u ratu sa Pruskom (1866) imao je za posledicu novu unutrašnju politiku u Austriji: Ustav od 21. decembra 1867 proglasio je gradjamske slobode i podjednaka prava za sve marode Austrije. Ipak, za galicijske Ruse sve je to ostalo samo ma papiru. Galicija je od Beča ostavljena Poljacima. Za zaštitu svojih interesa dobila je naročitog ministra, i to Poljaka Groholjskog, te avtonomiju sa širokim povlasticama za Sejm: a da bi se u Sejmu osigurala većina Poljacima, Malorusi su dobili pravo samo na 47 poslanika u njemu (dok bi po broju svog stanovništva morali birati 94). Carski ukaz од 24. 1. 1868 dao je u poljske ruke i školu, i maloruska deca morala su da se uče na poljskom jeziku. Univerzitet i Politehnikum u Lavovu dobili su potpuno poljski karakter. Codine 1868 Sejm je uveo poljski jezik u administraciju i u sud. Nikakvi protesti i nastojanja maloruskih poslanika u Sejmu, da se to ispravi, nisu urodili plodom. U takvim prilikama osnovana je (1870) od »Rusofila« »Ruska Rada«, koja је 21. marta 1871 podnela Rajhsratu peticiju, tražeći za Maloruse srazmerno predstavništvo, neposredne izbore u Rajhsrat, i zakon koji bi garantovao prava narodnih manjin4. Godine 1873, Ruska Rada povela je odlučnu borbu protivu Poljaka, zakliučivši izborni blok sa Jevrejima. Tada na scenu stupa nova stranka, koju su obrazovali Lavrivski i umijatski sveštenik Kačala, te koja kao glavnu tačku svoga programa uzima federaciju sa Poljacima. Budući da nije našao dosta pristalica medju svojim sunarodnicima, Kačala se dao birati u Rajhstag od Poljak4. Iste godine (1873) osnovao je on, sa grupom ukrajinskih izbeglica iz Rusije, u Lavovu »Društvo u ime Ševčenka«, koje je uskoro postalo prava ukrajinska Akademija Nauk4, a uz to je odigralo i veliku političku ulogu, kao veza izmedju galicijskih i ruskih Ukrajinaca. Ali ni taj novi politički pravac nije doneo maloruskomu narodu koristi. Poljaci, kao i pre, nisu hteli ustupiti baš ništa: a borba izmedju »Rusofila« i mjihovih protivnika (»Narodovaca«) samo je uništila ugled narodnih poslanika u narodu i broj maloruskih poslanika u Rajhsratu naglo je opao.

U iom je stupio na snagu antimaloruski zakon Ruske Vlade od 1876. On je imao jake posledice i u Galiciji. »Rusofili« su izgubili vodeću ulogu; njihova se Rada 1879 raspala. Na kongresu, koji je sazvao (30. I. 1880) u Lavovu urednik »Dila«, Vladimir Barvinski, omi su primili rezoluciju Narodovaca, kojom se traže za Maloruse prava »u okviru Austrougarske Monarhije«. Narodovei su (1881) osnovali u Lavovu »Rutensko Pedagoško Društvo« (koje je

157