Nova Evropa
dochije dobilo naziv »Ukrajinsko«), a onda (1883) komercijalni institut »Narodna Trgoviha&. Godine 1885 opet je organizovaha »Narodna Rada«, koja je (1889) ujedinila malorusku opoziciju u Rajhstagu u borbi protivu Vlade. Marta 1890 od Narodovaca odvojila se »Ukrajinska Radikalna Stranka«.*) Ova je postavila sebi zadatak: djačanje nacijonalne svesti i organizaciju narodne mase. Ali ве opet umešao Beč. Guverner Galicije, grof Kazimir Badeni (u novembru 1890) pozvao je maloruske poslanike i zatražio od njih izjavu lojalnosti prema Austriji u slučaju rata izmedju ove i Rušije. Narodovci su ovu takozvanu »novu epohu« prihvatili, ali su oštro osudjeni od Radikala i »Rusofila«. Na tome se i maloruski klub poslanika rašpao; a na izborima od godine 1891 izabrano je u Rajhstag svega pet Malorusa. Ukrajinci su medjutim dobili gimnaziju u Kolomiji, katedru Ukrajinske Istorije na Univerzitetu u Lavyovu, i wpotrebu narodnog jezika u sudu. Ali je milost grofa Badenija bila kratkoga veka, jer je on — povodom izbora za Зејт 1895 naredio najoštrije mere. protiv Ukrajinaca. Car je deputaciju koja je došla da se tuži zbog ovog, dočekao oštrim prebacivahjima; a па izborima za Rajhsrat 1897 došlo je i do upotrebe bajoneta protivu malorudkih birača. Tako je to išlo sve do Badenijeve ostavke.
Ova proganjanja pomogla su, da se politički ideal galicijskih Rusi kristalizira. Krajem 1899 osnovana je Ukrajinska Narodna Demokratska Stranka, koja je postavila sebi za cilj ujedinjenje ruskog dela Galicije i Bukovine u jedmu oblast, tešnje veze sa Ukrajincima u Rusiji, i u budjenje nacijonalne svesti kod Karpatskih Rusa u Madžarskoj. Kao konačni cilj (u manifestu od 5. 1. 1900) proglašeno је stvaranje nezavisne Ukrajinske Države; ali su se oni zadovoljili do dalnjega i avtonomijom u okviru Austrije. Istovremeno (3. 1. 1000), rusofilska ustanova »Ruska Rada« proglasila je nacijonalno i kulturno jedinstvo galicijskih Malorusi sa Rusima.
Ni ostavka grofa Badenija nije donela očekivanog olakšanja. Kad nisu mogli dobiti zadovoljenja ni najopravdanijih svojih zahteva, maloruski poslanici demonstrativno su napustili Rajhsrat i Sejm (8. УП. 1901, а 29. Х. 1903). Studenti takodje (1901) паpustiše Lavovski Univerzitet, tražeći osnivanje ukrajinskog sveučilišta. A godine 19095—3 buknuo je i štrajk maloruskih seljaka, izazvam ugnjetavanjem od strane poljskih spahija. Administra-
*) Nap. prevod.: Kako znamo iz članka D. Dorošenka u ovom broju
»N. E.«, tu je stranku osnovao Dragomanov.
158