Nova Evropa

cija u Galiciji prešla je bila sve granice strogosti. Zatvarala je čak i sportska društva (»Sič«), rasterivala crkvene litije. Beč je povladjivao mesnim vlastima u svim njihovim zloupotrebama. Ali mitropolit grof Andrija Šepticki i episkopi u tom sukobu stadoše ma stranu svojih verik4.

Nove nade porodiše se kod Ukrajinaca sa nastupom vlade baruna Gauča (Gautseh), koji Je doneo opšte pravo glasa, čime bi mogla doći do izražaja ı u političkom životu brojnost maloruskog naroda. Ali su se i ove nade ubrzo izjalovile. Nastojanjem Poljaka dobiše Malorusi u novom RHajhstagu 28 poslanika, dok su Poljaci imali 78. Kad je taj zakon primljen, Romančuk i maloruski poslaniči, u znak protesta, napustili su Rajhsrat (22. XI. 1906). Tada je izbore po novom zakonu proveo grof Andrija Potocki, s pomoću žandar4 i Ђајопета : izabrano je 22 Ukrajinca i o »Rusofila«. Maloruski studenti odgovorili su na ovo velikim manifestacijama (februara 1907); a novo izabrani poslanici iz Galicije i Bukovine, bez razlike partija, zajednički au podneli Rajhsratu deklaraciju, kojom protestiraju pprotivu prevlasti Poljaka u galicijskom Sejmu, te stalmog proširavanja njihovih prava na račun Malorus4. Ujedno su zahtevali ukrajinsku nacijonalnu i teritorijalnu autonomiju u okviru Austrijske Države. Ali ni ovog puta nisu dobili zadovoljenja, te su prešli u opoziciju prema Vladi. Barun Bek obećao im je tada istragu povodom izbornih incidenat4, ali se zadovoljio odgovorom grofa Potockog, da nikakvih nmezakonitosti nije bilo: ovo je toliko uzbudilo narod, da je 12. aprila 1908 Potoeki ubijen iz revolvera od studenta Miroslava Šičinskoga. Jedno teško pitanje, koje je stalno де о ОКтајшсе од Рођђака, bilo je pitanje Ukrajinskog Univerziteta u Lavovu. Izmedju maloruskih i poljskih studenata često je dolazilo do oštrih sukoba, pa je 1. VII. 1910 jedan maloruski studenat (Adam Kovstko) čak i ubijen od Poljaka. Budući da je Vlada stala opet na stranu Poljak4, Ukrajinci su otpočeli u Rajhsratu opstrukciju, sve dok Vlada nije dala obećanje da će im otvoriti zaseban univerzitet. Sredinom juna 1912 opstrukcija je prestala, i do samog Svetskog Rata Ukrajinci su živeli u miru sa Vladom. Ali Poljaci nisu popuštali, pa se i otvaranje Ukrajinskog Univerziteta odugovlačilo u nedogled, i propao je i pokušaj galicijskog guvernera Bobržinskog ( početkom 1913) da se reformira izborni zakon za Sejm, zbog čega je ovaj raspušten. Pri novim izborima, ukrajinski narod dokazao je svoju političku zrelost izabravši 31 ukrajinskog poslanika i samo jednog

159