Nova Evropa

»Rusofila«. Isto tako i ma poslednjim izborima u Rajhsrat (1912) bilo je izabrano 24 Ukrajinea a samo dva »Rusofila«. Pod pritiskom Vlade, Poljaci su pošli na kompromis s Ukrajincima, pristali aa im se odmah da Univerzitet, da se otvore devet gimmazija, i da se broj njihovih poslanika u Sejmu povisi na 62, dok poljskih na 160. Ali od toga nije ništa ostvareno, jer je buknuo Rat.

Na početku Rata, Ukrajinski Narod u Galiciji složno je i Čvrsto stao uz Austro-Ugarsku, protiv Rusije, tog najvećeg neprijatelja Ukrajine*). Ukrajinski prvaci organizovali su »Centralnu Ukrajinsku Radu«, koja je — u proklamaciji od 3. VII. 1914 tvrdila, da će pobeda Austrijanaca nad Rusima doneti oslobodjenje Ukrajine, te je pozivala narod da se upisuje u dobrovoljce, i io u ukrajinske čete zvane »Sič«. Ali, šefovi avstro-ugarske vojske nisu mnogo verovali u lojalnost galicijakih Rusa; a naročito okrutmo ponašali su se Nemci i Madžari: u maloruskim selima, pored erkava, bila su podignuta vešala, na kojima je izdahnulo mnogo mučenik4. Najviše su podsticale vojne vlasti protiv ukrajinskog naroda Poljaci. Stoga su se ukrajinski predstavnici naročito starali, da se uklone sa svojih položaja guverner Galicije (Koritovski), polpredsednik Ureda za prosvetu (Dembovski), i neki članovi poljske admimistracije, što su na kraju i postighH.

5. maja 1915, predstavnici Galicije i Bukovine, zajedno s ukrajinskim emigrantima iz Rusije, osnovali su u Beču »Glavnu Ukrajinsku Radu«, kao predstavnicu celokupnog ukrajinskog naroda. Ova je uputila vladama Austro-Ugarske i Nemačke memorandum, tražeći da se blaže postupa sa stanovništvom okupiranih ruskih zemalja: Holma, Grodna, Minska, i Volinja, i da mu se uputi proklamacija na ukrajinskom jeziku, koja bi morala proglasiti oslobodjenje ukrajinskog naroda ispod ruskog jarma, zajamčiti versku i nacijonalnu slobodu, jednakost, zavodjenje ukrajinskog jezika u škole, administraciju, crkve, te pravično rešenje agrarnog pitanja. Glavna Rada je protestirala protiv priključenja okupiranih oblasti Poljskoj, zahtevala zavodjenje u njima ukrajinske administracije, novina, škol4, čitaonic4, i — na kraju — uspostavljanje Unijatske

*) Ovo tvrdjenje izazvalo je protest jednog od urednika »The Slavonic Review«. »Kao jedan od onih koji se nalazio u Galiciji gotovo za sve vreme ruske okupacije, moram odlučno odbiti ovo tvrdjenje. Ja sam video kod domorodaca više znakova baš sasvim protivnog raspoloženja; i nije čudo, jer velikiu: delom Rusku Vojsku sastavljali su, kao i stanovništvo, Ukrajinci, a oni su smatrali svojim zadatkom oslobodjenje. B(ernard) P(ares).

160

OVO)