Nova Evropa

Украјина и бољшевици.

»y »The Slavonic Review« за јануар 1934 објавио је чланак, под насловом: »Украјина под бољшевичком владом«, И. Мазепа, бивши председник једне од краткотрајних влада краткотрајне Украјинске Републике. Он даје. историјат украјинско-бољшевичких односа, износи јаде и невоље што су их Украјинцима донели њихови споразуми с бољшевицима, и оптужује ове за превару. Чланак је врло занимљив, као гледиште једног истакнутог Украјинца; али није само партизански једностран, него приказује питање Украјине и ван оквира опите полнтике Црвене Москве према многобројним народностима Совјетске Уније. У тим односима Мазена разликује три перијода: доба војне окупације Украјине од стране бољшевика (1919—1923), доба украјинизације (1923—1929), и доба ликвидације украјинске автономије (од 1929 па до данас). Али ту треба додати и четврти перијод (1917—1919) : доба узалудних покушаја украјинских нацијоналиста да се наметну малоруском народу, било у савезу с бољшевицима било у борби против њих; јер без познавања овог доба не може се лако схватити оно што је дошло иза тога. Због тога сам, замољен од Уредништва »Нове Европе« да чланак —- у изводу — преведем, уједно (изнео и своје становиште.

Вл. Розов.

Чим је почела Руска Револуција, однекуд су на површину политичкота живота у Малој Русији избили Украјинци и бољшевици; за које се раније једва нешто и чуло. Зачудо, ови екстремти

нацијоналисти. и не мање занесени интернацијоналисти одмах „еу ·

се међусобом споразумели и ступили у уску сарадњу. Ову појаву бољшевици отворено. објашњавају тиме, да су били преслаби и сувишне малобројни, да би могли срушити Владу Керенског. Исте, свакако, важи и за Украјинце. Тај савез, уосталом, није могао да буде искрен и коректан, будући да је свака страна тежила да искористи разорни рад друге, "настојећи да та не ојача сувише.

Већ прексутрадан након проглашења Привремене Владе (17. ПА. 1917), у Кијеву је осванула Украјинска Централљња Раша. Спочетка није она имала готово никоква значаја, чак ни у Кијеву, а била је само центар нацијоналистичке пропаганде. Али, користећи се нестабилношћу и неодлучношћу Привремене Владе, а особито њеним слабим познавањем прилика у Малој Русији, Рада ју је стала уцењивати, и у том свом потхвату она је потпуно успела. У нади да ће привући Украјинце на своју страну, Привремена Влада дозволила је Ради да украјинизира известан број дивизија, и без борбе и пристанка

становништва препустила јој је управу над читавим н SOM гу=

162

рани