Nova Evropa

OS O

бернија (манифест Раде од 16. У. 1917), дајући јој тако у руке средства да оствари оно чим је претила. Она се доиста с необичном енергијом бацила на посао, па је на крају одлучила и да сазове Украјинску Уставотворну Скупштину, засебну и независну од општеруске (7. ХТ. 1917). То је значило оцепљење Украјине од Русије, па је и Привремена Влада најзад схватила своју погрешку и припретила Ради судом; али је било допкан, јер се и сама налазила пред падом, А чим је пала, између лажних пријатеља је отпочела борба. То ипак није сметало бољшевицима да признаду Украјинску Републику, додуше у оквиру Совјетске Уније, и да у сарадњи с Радом ликвидирају у Кијеву и истерају из њега белогардијске чете. Али је тада дошло међу њима до отворена раскида. Дне 17. ХЕ 1917, Љењин и Троцки упутили су Ради ултиматум, да престане са својим антибољшевичким радом; ова је одговорила угушивањем бољшевичке побуне у Кијеву (24, ХТ. 1917). и прогласом независности Украјинске Бепублике (22. 1.:1918).

Ова независност није трајала ни пуне три недеље. Бољшевичке лозинке нацијонализације творница и одузимања спахијске земље деловале су на радништво и сељаштво Мале Русије много јаче од нацијоналистичких парола Централне Раде. Украјини зовани пукови, један за другим, прилазили су бољшевицима, Раду су бранили само, остаци белог часништва, заробљеници галички Украјинци, и један део школске омладине. Већ 9. |. 1918, бољшевици су ушли поново у Кијев. Неналазећи довољно ослонца у малорускоме народу, Рада је покушала да му се наметне с помоћу силе споља: 9. И. 1918 она закључи у Бресту. савезни уговор са Немачком и Аустро-Угарском, и 3. 11. 1918 врати се у Кијев под заштитом њихове војске, Али већ 28. ТУ. 1918, Немци без икакова отпора у народу, за неколико. сати, укидоше Украјинску Републику, збацивши њезина тек изабраног президента проф. Грушевског, који је дотада управљао украјинским покретом, а идућега дана прогласише Хетманство на челу са генералом Скоропадским. Ово је опет натерало Украјинце на сарадњу с бољшевицима, противу заједничког непријатеља. Они тада удруженом снагом почеше да организују аграрне немире, пасиван отпор, и герилски рат сељаштва против присталица Скоропадског и немачких окупатора. Слом Централних Сила на балканском и француском фронту изазвао је и пад Скоропадскога, те комбинованом војном акцијом Украјинци и бољшевици

163