Nova Evropa

за тили час уништише његову власт у читавој Украјини. На челу отромне масе побуњених сељака, Петљура (14. ХН. 1918) заузе Кијев. Али, он тада одби да успостави Централну Реду него је створио Директориј. Одмах је дошло до раскида са бољшевицима, будући да је Директориј показивао најватренији украјински шовинизам: изрицана је смртна казна над сваким ко би бранио потребу јединства Украјине са Русијом. Мпак, становништво Мале Русије није се могло ни овота пута загрејати за украјинску идеју, те опљачкавши Кијев сељаци се разиђоше кућама, а атамани украјинских добровољачких чета почеше пре лазити бољшевицима. Дне 2. П. 1919, Директориј се повукао из Кијева...

још два пута враћали су се Украјинци у овај град. Једном, искоришћавајући победу Бењикимна над бољшевицима, истовремено са његовом војском (31. У. 1919); и други пут, у савезу са Пољацима и руским четама социјал-револуцијонара Савинкова (7. У. 1920). Али се никад нису могли успешно да боре са бољшевицима ни неколико месеца, чим би остали сами, без помоћи са стране. Те кад су Пољаци дигли руке од Мале Русије, и Украјинци су морали да напусте њено тле (18. Х. 1920).

Још пре свршетка ове борбе, почетком 1919, букнуле су биле буне противу бољшевика скоро по читавој Малој Русији. Вође побуњених сељака, често доскорашњи савезници бољшевика, харали су и палили на стотине градова и паланака и — према тврђењу бољшевичких аутора — поубијали су стотине тисућа становника, нарочито Јевреја. Само с великим напорима били су у стању Црвени да савладају тај покрет. Са овом буном почиње Мазепа своје излагање украјиноко-бољшевичких односа објашњавајући је нацијоналном свешћу украјинског сељаштва, јер оно је — каже — очувало посебан карактер, језик, одело, и т. д., док је бољшевичка војска била руска, њихови чиновници говорили су руски, те су оне који су говорили украјински сматрали за непријатеље. Зато бољшевици, каже, и нису могли да привуку на своју страну украјинског сељака и да се с њим споразумеју. То су, наравно, само голе претпоставке, јер су бољшевици чинили све могуће да рат против Раде и Директорија не добије нацијонално обележје; они су чак прогласили и независност Украјине! Готово сви шефови цивилне управе били су пореклом Малоруси; а и војска је била добрим делом малоруска. Чиновништво, иако је говорило руски, било је, као и у царско доба, већином мало-

164

на та