Nova Evropa

руско по крви и, кад је требало, лако је налазило заједнички језик са месним становништвом. Пре би се рекло, да су се малоруски сељаци побунили баш стога што су добро разумели бољшевике!... У Русији нема већих економских индивидуалиста и ватренијих присташа својине од малоруских сељака. Од бољшевика су се они надали укидању »општине« (врсте принудне задруге, која им је наметнута при ослобођењу), и проширењу свога поседа; а дочекали су да изгубе право својине и на своју властиту земљу, као и право слободног располатања производима своје њиве и свога рада. Стота Украјинци-бољшевици (а има и таквих) виде узрок буне баш у економским и социјалним, а никако у напијоналним мотивима.

Бољшевици су буне угушили; али им је то мало користило. Јужна Русија, која је у царско доба хранила житом целу Русију и знатни део Европе, престала је да буде непресушни извор хране и намирница. Сељаци — и малоруски на Украјини, и великоруски даље на исток, у сливу Волге, — прешли су били на пасиван отпор: они су престали да сеју више него што је било потребно за њихову властиту исхрану. Стога је 1921/22 дошло до страшне глади, која је однела више милијона људи; уз то и многе тисуће најактивнијих комуниста, посланих на село, који су нашли смрт од руку тајних убица.

Љењин је пристао на уступке: проглашена је нова економска политика (»НЕП«); одузимање од сељака аграрних производа замењено је порезом; дозвољена је, у извесном обиму, приватна трговина, а »комнезами« (комитети сиромаха) су укинути. На њихово место ступиле су »драговољне организације група«. Истовремено је промењена бољшевичка политика и према Украјинцима. С њима је закључен споразум, и (1924) проф. Грушевски са знатним делом украјинске емиграције — враћа се у Русију; а године 1925 украјинизација (или, по срећном изразу украјинског бољшевика Јаворскога, »дерусизација«) Мале Русије већ је у пуноме јеку. Украјина је призната независном државом, која је тобоже драговољно ушла у Совјетску Унију, те има и право да је »слободно« напусти. Она добија представнике у централним органима Уније; али главни ресори (војска, морнарица, спољна политика, спољна трговина, финансије, господарство, јавни радови, путеви, пошта и телеграф) остали су у рукама Москве. Украјинцима су остављени само локални послови, те аграрна питања, суд, просвета, народно здравље и социјално благостање.

165