Nova Evropa

Страховита и безобзирна експлоатација Украјине, са којом се поступа као са колонијом, настављена је и даље, по сведочанству самога Мазепе. Грушевски и другови свесно приносе малоруског сељака на жртву бољшевицима и њиховим претераним економ“ ским и социјалним експериментима, само за љубав »дерусификације« малоруске интелигенције и ширења у малорускоме наролу вештачки створеног у Галицији »украјинског« језика и украјинског шовинизма! Међутим, ни овај савез није био поуздан. Мазепа пребанује бољшевицима, да су унапред спремали превару; али други један истакнути Украјинац (Сливински, »Нацијоналнодржавни проблем у СССР«) признаје, да су баш Украјинци били они који су се спремали на превару. Мазепа наводи и визе званичних бољшевичких изјава, да екокомско подизање државе није могућно без сарадње украјинске интелигенције, употребе украјинског језика, и слободног развитка украјинске културе. Дакле, каже, и сами бољшевици признали су снагу украјинског утицаја у малорускоме народу, и устукнули су пред њим. Међутим, ми смо већ видели, колико је слаб био корен Украјинцима у народу; а још ћемо боље потодити истину ако проучимо несамо изјаве него и поступке бољшевичке Владе.

У време војног комунизма, Црвени су наилазили на јак отпор и руске интелигенције и сељаштва: оружане устанке они су савладали, али нису могли ишчупати бунтовни дух и пасивну рези“ стенцију. Њихови су редови у тој борби знатно проређени. Требало је стога пронаћи нове снаге, које би попуниле бољшевички фронт; и бољшевици су наумили, да у ту сврху искористе нацијоналну мржњу против Руса, где је таква постојала, и да је чак сами створе, где је није било. Бачена је лозинка, да треба сломити уруски шовинизам«, и Русија је распарчана на безброј »независних« република и аутономних области, у којима је руски елемент, а нарочито интелигенција, стављен под надзор других, често полудивљих, народа. Да се то није проводило по Вилзоновим начелима самоопредељења народа, види се понајбоље из тога, што је у сваку републику укључен — без стварне потребе — велик број руског становништва, док у некима од њих Руси чак имају већину. Исто тако, не може бити говора о томе да су бољшевици устукнули тобоже пред нацијоналном свешћу и културом разних Башкира, Киргиза, Јакута, Алтајаца, Тунгуза, кад су им они сами стварали и азбуку и књижевност, па и нацијоналну свест. Трави циљ стварања ових република, па и Украјине, био је: пронаћи савезнике

166