Nova Evropa

против руске интелигенције и руског —- односно малоруског сељаштва, који би савесно уходили и огорчено прогонили све антикомунистичке елементе у рускоме становништву. Међутим су дошле »пјатиљетке«, које су тражиле велике жртве од готово свих сталежа и народа Совјетске Уније, да би успоставиле војну снагу Русије и створиле јаку државну централизовану индустрију. Шрви циљ није могао одушевити народе равнодушне према Русији, а други је стајао чак у опреци с тежњама нацијоналиста свих врста, којима су локални интереси били мното ближи од ошштедржавних, па и Мазепа оштро пребапује бољшевицима, што су нови индустријски центар Русије почели изграђивати на Уралу, остављајући пострани Украјину, иако добро зна да су то диктирале државне потребе Русије као целине. Кад су се нацијоналисти окренули против Москве, ова је одговорила појачањем контроле из центра и укидањем автономних права и слобода.

Још је године 1927, Кагановић, на Свеукрајинском Конгресу у Харкову, са заносом славио успехе украјинизације и био пун хвале што »школа навикава становништво на украјински језик«; а већ 1929, све се променило: бољшевици су открили Друштво Ослобођења Украјине, састављено од истакнутих украјинских интелектуалаца, које је имало за циљ да — уз припомоћ непријатељских држава — отргне Украјину из Совјетске Уније (Харковски Процес, у марту-априлу 1930), те отада систематски укидају украјинску автономију. Због веза са Друштвом Ослобођења уведен је надзор над Украјинском Академијом Наука, која је морала за чланове да изабере неколико бољшевичких комесара; затим, укинута је автокефалија „Украјинске Цркве, забрањен је низ украјинских листова, а Украјинско Државно Издавачко Предузеће замењено је Савезним под надзором Москве. У вези с аграрним немирима, изазваним колективизацијом земље, затворени су пољопривредни комесаријати у свим автономним републикама, будући да су у њима нацијоналисти налазили најпогоднији терен за борбу и заштиту народних интереса против Москве. Исте (1929) године, укинути су украјински представници у централним органима Уније, ликвидиран је Донски Уљани Труст и прикључен Свесавезноме Угљеном Комбинату, а подвргнуте су надзору центра све више школе. Идуће (1930) године, пренесена је у Москву главна управа Шећернога Труста, а украјинске кооперативе прикључене су Свесовјетском Житарском Савезу и Свесо-

167