Nova Evropa

вјетском Московском Савезу Савеза. 1931 године одузети су из руку нацијоналиста у свим републикама и комесаријати унутрашњих послова, дакле администрација и полиција. При свем том, колективизацију земље, по читавој Русији пратио је вал сељачких немира и буна. Најинтензивнији били су немири у Малој Русији: почетком 1930 стрељане су на тисуће малоруских сељака, а више од 200.000 упућено је у концентрацијоне логорс на северу Русије и у Сибир; остали су прешли на пасиван отпор, те је отпочела саботажа и крађа жита. Године 1931, пропао је бољшевички усевни план, а године 1932 на Украјини је завладала страшна глад, која је довела у питање и исхрану целокупне Русије. Мако Мазепа не пориче, да се исто дешавало по читавој Совјетској Унији, ипак тврди, да су на Украјини сељачки нереди добили карактер нацијоналног антируског покрета; ово је истинито само утолико, уколико су Украјинци учинили све могуће да искористе тај покрет у своје сврхе и да та што боље ортанизују.

Ствар је постала врло озбиљна, Почетком 1933, у Украјину је послат Постишев, са диктаторском влашћу. Али се он већ није могао да ослони ни на локалну Комунистичку Странку, која је врвела украјинским нацијоналистима. И месни комунисти сретали су Постишева демонстративним ћутањем и пасивним отпором, те ни њему није пошло за руком да спроведе усевни план за наредну годину. Он се онда свом снагом бацио на чишћење државног апарата и Комунистичке Странке од украјинских елемената. Чак и врховни комесар Украјине, Скрипник, заслужан бољшевик (уосталом Малорус пореклом), који се приближио био Украјинцима, изведен је пред суд и свршио је самоубиством. Али је ускоро Шостишев увидео, да не мањи значај има Комесаријат Просвете, који је својим безбројним одсецима, институцијама, школама, покрио био као мрежом читаву земљу, везујући се за најшире слојеве народа и водећи најактивнију и најефикаснију антибољшевичку и антируску пропаганду, те вептто искоришћујући у нацијоналне сврхе незадовољство становништва еконозе ском политиком Москве. Вођа покрета (Грушевски) одведен је у Москву, а на 30 професора виших школа и око 600 студената ухашшено је. Оптужени су, да распирују у малорускоме народу мржњу против Великоруса, зато што хоће да истисну из школо руску књижевност, замењујући је западноевропским књижевностима, и да свом снагом раде на томе да угуше прави украјински језик и да га што више одвоје од руског језика. Године 1933-34,

168