Nova Evropa

Ukrajinci i Malorusi u Poljskoj.

Najteže je dobiti sliku pravog položaja Malorusa u Poljskoj. G. Rimarić-Volinski, naprimer, tražio je (u zagrebačkoj »Hrvaiskoj stražić) u ime Poljaka: »Audiabur et altera (poljska) pars«; ali, teškoća je baš u tome, da se samo ova dru ga stranka i čuje. Ukrajinci su preplavili evropsku štampu člancima koji prikazuju njihovu stvar u svim zemljama 1 за svih strama; ali o prilikama u Poljskoj ćute, pa odbijaju i ponude da pišu o njima. Uzrok je tomu svakako, što jedni rade u sporazumu sa Poljskom Vladom, a drugi se opet boje da joj se ne zamere, jer ona vrlo oštro reagira ma svaki pokušaj da se osvetli pravo stanje stvari, pridajući velik značaj evropskoj štamipi. Prema tomu, moramo se zadovoljiti oskudnim podacima do kojih smo u himji — očekujući članke koji ne dolaze — mogli doći.

Tako je Poljska proglašena zasebnom državoni od Rusije još ma početku Rata, a od Austro-Ugarske id Nemačke pri njegovu kraju, faktično je postala nezavisnom tek nakon konačnog rasula Austrije. Prvi njen korak, tad, bio je rat protiv Zapadno-ukrajinske Republike, iproglašene od galicijskih i bukovinskih Ukrajinaca. Ovima su priskočili u pomoć Ukrajinci iz Rusije, na čijem se čelu tada malazio Petljurovski Direktorij. Ali su obe republike mpotučene, pa je Petljura ustupio Poljacima Galiciju, i čak stupio s njima u savez protivu boljševika. Kada su Poljaci zaključili mir sa Sovjetima, i Petljura se u ime Ukrajinske Vlade odrekao ovih zemalja u korist Poljske, u Holmu i na Volinja; zato su on i njegove pristalice našli utočišta na teritoriju Poljske.

Poljska vlada postavila je sebi posve različne zadatke u Galciji i u bivšim ruskim zemljama: Dok je prvu htela da polonizira, ove druge trudila se da »ukrajinizira«. U Galiciji je skrenula pažnju naročito na Školu, sa rezultatom da je od preko dve hiljade ulrajinskih pučkih školi ostalo — 150; ostale su »prevedene« na poljski jezik, ili su postale škole sa dva jezika. Ukrajinske katedre ma Univerzitetu u Lavovu ukinute su, pa su Ukrajinci tada osnovali u Lavovu Univerzitet i Politebniku na svoj trošak; ali su ih Poljaci zatvorili. Ukrajinci su nastavili svoj rad ilegalno; ali je administracija sprečila i taj njihov rad. Ukrajincima je ostala samo visoka bogoslovska škola, koju je podigao o svom trošku unijataki mitropolit Šepticki i koju štiti Rimska Crkva. Da bi napredovala polonizacija što brže, u zemlju su doseljene mase poljskog stanovništva

170

AVC ЕН