Nova Evropa

iz drugih delova Poljske, pa je ukinuto čak i istorijsko ime »Galicija«, i pokrajima je dobila novo ime: »istočna Malopoljska«. U takvim prilikama, Ukrajinci su se podelili: najborbeniji, sa Konovalicem na čelu, stvorili su ilegalme organizacije sa mnogobrojnim četama, pribegavajući terorističkoj akciji (izgleda da su se u njihove redove uvukli i komunistički elementi), dok je najača legalna »Ukrajinska Narodna Demokratska Stranka (Umdo)« odlučila da mastavi sa Poljskom Vladom. politiku kompromisa i sporazuma, sličnu ovoj kakvu je ranije vodila prema Austrijskoj Vladi. Kad je ukrajinska teroristička akcija uzela maha te (1934) došlo do ubijstva Ministra Unutrašnjih Poslova (Pierackoga), Poljaka Vlada našla je za potrebno, da nečim umiri razbuktale političke strasti, i Ministar-predsednik (Koscialkovski, 1935) proglasio je »novi kurs« i predložio je stranci »Umdo« saradnju sa Vladom, što je ova oberučki prihvatila: njezin Predsednik (Mudrij) postao je potpredsednikom poljskog Sejma. Ali, na tome se 1 svršilo: Poljaci su iskoristili saradnju »Umdo« da suzbiju opoziciju u Galiciji, ali misu ispunili obećanja data za ovu uslugu. Ukrajinci nisu dobili ijniverzitet, koji su toliko godina tražili; a u poljsku državnu službu primljen je minimalan broj Ukrajinaca.

Ovakvo držanje Poljaka donekle se objašnjava time, što Ukrajimci nisu imali za sobom celokupno malorusko stanovništvo Istočne Galicije. Prema podacima poljskog Malog Statističkog Codišnjaka za 1938, u ruskim vojvodstvima Galicije 1,197.000 ljudi priznalo je sebe za »Rusine«, a samo 1,677.000 (dakle 9/5) za »Ukrajince«, dok ih je bilo i takvih koji su se nazvali jednostavno »Rusima«; dakle, gotovo polovina stanovništva neće da pristupi Ukrajinstvu. Ekstremni ukrajmski elementi misu pristajali na saradnju sa Poljacima, i 1938 sporazum stranke »Umdo« sa Vladom bio je raskinut. »Umdo« i ekstremisti primili su nemačku orijentaciju ı traže autonomiju ukrajinskih zemalja u Poljskoj, pa čak i nezavisnu IJkrajinu; a Vlada je počela da manifestira svoju naklonost prema Rusima ı Rusinima.

Drukčije su išle stvari u zemljama osvojenim od Rusije. Na čelo im je postavljen Jozefski, bivši ministar za poljske stvari-u Direktoriju Petljure. On je, sa pomoću petljurovaca, pristupio derusizaciji Holma i Volinja: ruske škole ukinute su, a osnovane, iako u malome broju, niže i srednje škole sa poljskim i ukrajinskim jezikom, ili čisto ukrajinske. Istovremeno počela je borba i protiv pravoslavlja: Pravoslavna Crkva je odeljena od Ruske Patri-

171