Nova Evropa

и тешко проходним шумама. Можда још у ТХ веку, а свакако om XI века надаље, почело је постепено досељавање малих група и групица руског живља на ту »ничију земљу«. Током векова образовала се карпаторуска грана источног словенства, чија територија улази у састав Угарске Краљевине, тако да су Карпаторуси постали поданицима круне (Светот Стевана ; али не непосредно, већ преко феудалних господара разних народности, највише Маџара. Неко време имао је велике фреудалне поседе у Карпатима, са средиштем у Мункачеву, руски кнез Тодор Корјатовић (13931414) досељен са Подолије; за њега се везују фантастичне хипотезе о некаквој државној самосталности Карпатске Русије. У ХУП столећу, епископат и један део нижег свештенства прешао је на Унију, која се постепено раширила и укоренила у Карпатској Русији, тако да се све до у наше дане сматра као специфично »руска« вера. Дуго времена, сва карпаторуска књижевност, уколико је уопште било, стварала се у окриљу Цркве, на старословенском језику, који је током времена добијао све више и више локалних особина. На народном дијалекту састављени су већим делом различни документи у вези са т. зв. »урбаријалном сељачком реформом« краљице Марије Терезије. Али, иако су обавезе сељака регулисане урбаром, реформа Марије Терезије није била од веће користи за карпаторуског сељака: он је и даље робовао неколицини богатих аристократских фамилија, већим делом маџарских; међутим, најбогатија била је немачка грофовска породица Шенборн (којој је доскоро припадала петина целокупног земљишта Карпатске Русије).

У Маџарској Револуцији (1848) одједаред се, са ванредном јачином, пробудила нацијонална, културна, и политичка свест карпаторуског народа. Раније су поједини активни Карпаторуси одлазили у Галицију, а други у Русију, где би заузели виђеније утицајне положаје: например, проф. Дудровић предавао је у Харкову на Универзитету филозофију; Нестор Кукољник, син једнот Карпаторуса и школски друг Гогоља, био је у своје време веома популаран писац; знаменити Јуриј Гуца-Венелин, проф. Московског Универзитета, био је препородитељ Бугарског Народа; а Балуђански, ректор Петроградског Универзитета, з2једно са Сперанским, створио је систем закона Руске Царевине. Али, године 1849, на карпаторуском земљишту освануле су руске царске трупе. Као цивилни главни комесар у окупираним окрузима Карпатске Русије био је тада, уз руску команлу, карпато-

174

пе