Nova Evropa

руски првак Адолф Добрјански; он је повео цару Фрањи Јосифу карпаторуску депутацију, која је тражила широку аутономију, са русификацијом школа, Цркве, и јавне управе. Касније је Добрјански изабран и за посланика на Маџарском Сабору; али је његов избор поништен, а он је био гоњен, и тек су се његови посмртни остаци могли вратити на домаће тле. Уз њега, Карпаторуси нарочито цене другог свог препородитеља, свештеника и писца Александра Духновића (1803—1864), каноника у Прјашеву, који је и аутор карпаторуске химне; а написао је, вишемање у дијалекту, низ песама и других књижевних дела, Духновић, човек сверуске свести и оријентације, остао је символом читавог једног моћног културног правца међу Карпаторусима, те су његовим именом названа разна просветна удружења и књижнице у Карпатској Русији. Поред Духновића, јавила се у то доба (кроз ХТХ столеће) још читава плејада карпаторуских писаца и књижевника, који су били активни све до Светског Рата.

У време аустроугарског дуализма, Карпатска Русија била је подељена на четири маџарске жупаније и подвргнута први пут систематској маџаризацији; услед тешких нацијонално-политичких и социјално-економских прилика, Карпаторуси су се у масама почели исељавати нарочито у Америку. Маџарска господа искоришћавали су ове словенске »простаке« као јефтину радну снагу и гласачку масу, док су маџарски грофови бирани за посланике у карпаторуским крајевима. Тек на почетку овог столећа забринули су се и маџарска Влада и висока господа за судбину тог јадног народа, па је сазвана у Пешти једна анкета, а за великог жупана постављен је — са правима изванредног краљевског комесара — један честит човек: Его н, пореклом Шкотланђанин, који се својски заузео за карпаторуску сиротињу. Али је он наптрасно умро, под загонетним околностима.

Уочи Светског Рата, у околини Хуста, избио је покрет сеоских младића и девојака, које је водио један млади домаћи син, по имену Алексије Кабаљук, закалуђерен у Русији. Ти су млади људи прешли били на православље, па их је полиција похапсила и — након свестране истраге, за време које су чињена грозна насиља, — предала Државном Тужиоцу, који је подигао оптужбу због велеиздаје пред Мармарош-сигетским Судбеним Столом, због тобожњег покушаја да се извесни крајеви Карпатске Русије оцепе од Маџарске и прикључе Русији, као и због ширења мржње против маџарскот народа. Оптужене су бранили највише српски адво-

175