Nova Evropa

стручна настава, као и уредовање, на руском литерарном језику; украјински, који тврди да су Карпаторуси једна врста Украјинаца, те који у својим екстремним групама тражи да се укине и руско име народа и краја, те да украјински језик у његовој таличкој редакцији буде језиком наставе и јавног живота; и трећи правац: локално-карпаторуски, који тежи ка културној самосталности домаћег живља. Бројни односи снага тих праваца не могу се потпуно јасно и тачно одредити; ипак се чини да превлађује сверуски правац, чији су вође (који не живе баш у међусобној слози): Др. Јосиф Камински, сенатори Бачински и Цуркановић, др. Стјепан Фенцик (који је основао једну фаштистичку струју своје врсте), те недавно умрли црквени великодостојник и аутор више филолошких радова Евгеније Сабов. Вође украјинског правца јесу: директор Учитељске Школе и свештеник Августин Волошин, браћа Михајло и Јуриј Брашчајко, адвокати у Ужгороду, социјал-демократски народни посланик Гуснај, и други. Напокон, локални правац даје поглавито свештеник Константин Грабар, доскорашњи председник града Ужгорода.

Одмах иза уједињења са Чешкословачком Републиком, Карпатска Русија преживела је тешке дане. Али су се постепено прилике почеле сређивати, па се већ несумњиво осећао знатан бољитак према оном катастрофалном стању у којем је Маџарска оставила била Карпаторуску Земљу. Нарочито је много учињено на пољу школском; а развило се задругарство, извршени су мелијорацијони радови, и много је учињено на пољу социјалне хигијене и медицине. Главна питања карпаторуског живота јесу: комасација и мелијорација земљишта, регулација река, изграђивање што веher Opoja школа; и — нарочито — решење питања наставног језика у школама, око којег се ломе толика копља, а чији значај завађени табори можда и прецењују.

Светска привредна криза, нарочито у вези са локалном ситуацијом, тешко је погодила Карпатску Русију: у горњим њезиним пределима у зимско доба појављује се и глад, с којом се Влада и добротворне организације имају својски да боре. Чешкословачка Република свакако је постигла, упркос ванредно великим потешкоћама, крупне резултате бар на овоме подручју, иако није успела да приведе коначном повољном решењу друга важна питања која се намећу. Ко ће и како ће та питања решавати и решити у новим приликама, идемо да видимо,

Др. Алексије Јелагић.

177