Nova Evropa

šovinizmom 1 дома пеодтедјенти socijalnim pogledima, dolaze stranke sa dubljom demokratskom ideologijom: samo galički Ukrajimci nesamo da nisu poslušali Dragomanova nego su u svom Šovinizmu išli do krajnjih granic4. Pod uticajem Dragomanova ušle su u ukrajinsku književnost radikalne i demokratske ideje koje su imale neodoljivu privlačnost za omladinu u Rusiji u doba pred Revolucijom. Mladi Ivam Franko (1856—19i60) bio je izveo malorusku književnost na nov put: oslobodio se podražavanja u formi narodnog pesništva i usvojio — i u stihu i u prozi — forme ruske i evropske umetničke kmjiževnosti; od uskog nacijonalizma prešao je ka širim demokratskim idealima, pa čak i socijalizmu, od romantičkog narodnjaštva k naturalizmu u duhu Zole. On je prvi prikazao u maloruskoj književnosti gradski proletarijat, život intelektualaca, kapitalistički stalež, — prvi se bavio psihološkom analizom svojih junak4. Za Franka su karakteristične njegove pripovetke: »U mnoju lica« (slike iz života radnih staleža, počev od seoskog nadničara do malog činovnika), te »Boa constrictor« (prikazuje tip kapitaliste-izrabljivača). te zbirke lirike.

Krajem Osamdesetih Godina, krug interesa maloruskih kmjiževniki znaino se proširuje; oni osvajaju nove oblasti, a oikrivaju nove strane u već osvojenim. Oni daju u lirici izraza unutrašnjem živobu savremenog intelektualca: psihološka analiza prodire ı u prikazivanje seljaka. Otvaraju se nove književne škole, koje prenose na malorusko tle sve moderne pravce evropske književnosti. Neoromantizam je dao dva izvrsna talenta: Kocjubimns Кос (18641913),1 У 1п1сбеп Ка (rodjen 1880); prvi voli ekzotične teme, dok Viničenko spočetka slika seoske nadničare, radnike. i revolucijonamu socijalističku imteligenciju, a zatim prelazi na romame i drame, sa junacima jakog karaktera, posve egojistične ili potpuno amoralne, obuzete ponekad isključivo seksualnim interesima; u zadnje vreme dao je niz tipova, dosta negativnih, iz emigracije. Godine 1901, Voronji (r. 1871) proglašuje manifest čiste umetnosti; a dve godine docnije izdaje zbirku »iza oblaka i iz dolova« sa primerima »novog« pesništva. Za njim su pošli Šapoval (18821931), Hotkević (r. 1877), i drugi. Napokon su se pojavili i dekademti: Avdinović (1873—1919) i futuristi Semenko (r. 1892), osnivač pokreta, Škurupij (r. 1903) i drugi; simvoliste: P. Savčenko (1887—1920), Sljisarenko (r. 1891), i — kao reakcija na ove »škole« — meoklasici, na čelu sa Riljskim (r. 1895), plodnim i ce-

njenim epskim pesnikom.

192

а