Nova Evropa

Политички преглед.

Данашња Русија и Европа.

Између двају савеза, талијанско-њемачкот и ентлеско-франпуског, пета европска велесила — Русија — стоји још увијек као велика неизвјесност пи неопредијељеност. С којим ће она блоKo? Или ће се, можда, оба блока кашиталистичких држава још ујединити противу њег Или ће она, можда, остати неутрална у сукобу који је данас опет раздвојио стару Европу% На концу, шта стварно представља Русија у војничком погледу, и каква би била њезина снага у случају ратаг — Ово посљедње питање још

је понајважније, па да покушамо најприје дати нањ одговор.

Савремена Русија има много слабих мјеста: недовољно развијен транспорт (жељезнице, цесте, и друго); недограђена индустрија (сам Стаљин изјавио је 10. марта о. г., на партијском конгресу у Москви, да Русији треба још петнаест година да би достигла ниво осталих крупних капиталистичких земаља) ; дубоко незадовољство народа (особито сељаштва), што и јесте на крају крајева узроком крвавих обрачуна на врховима Кремља; криза официрског кора Црвене Армије (с очигледношћу доказана свестраним скидањима, убијствима, и премјештајима виших официра и генерала). Али, и кад се имају у виду све ове и многе друге слабости савремене Русије (као што је имао прилике да их упозна писац ових редака), мора се бити праведан па рећи, баш на основу познавања самота терена, да Русија, крај читавога низа болних мјеста, представља у цјелини ипак отромну реалну, и још више потенцијалну, снагу. У случају рата, савремена ће Русија, о томе не може бити сумње, моћи много активније дјеловати и више издржати него што је била у стању Царска Русија; и, што је главно, савремена Русија моћи ће да у току рата поднесе неопходне унутарње промјене, које стара Русија није могла. Сва је вјеројатност, да би се крваво истребљење старих бољшевика продужило и у случају рата, па би оно — по свој прилици — захватило и посљедње између њих. Устоличење нацијоналне диктатуре Црвене Армије, уз концесије некомунистичкој интелигенцији и сељаштву, у даној ситуацији ојачало би несумњиво војну снагу Русије. Уосталом, Стаљин, маколико да се бори против овакова завршетка Револуције, у ствари га сам припрема, и на терену идеологије, и у замјењивању кадрова, и примјеном својих метода,

239