Nova Evropa

и противу тобожњих хрватских тајних удружења (на маргини, оловком, знак питања). Седми предлог тражи, да се и код других среских судова, где има средњошколаца, поведу извиди, да ли и тамо нема каква тајна организација (на маргини опет знак питања). И напокон, осми предлог предвиђа »рго Ритиго, строге превентивне мере за сузбијање и угушивање било какових тајних ђачких удружења«, те препоручује, »да се обрати пажња нато, да се младеж док учи заштити и сачува, у школи и изван школе, од морално и политички погубних утицаја«; ову последњу, тако конкретно формулирану и педагошки дубоку препоруку попратио је коментатор на маргини зачуђеним питањем: »Wie denn?«...

И »Додатак извештају« (који се спомиње исто само с неколико речи у изводу у чланку »Нове Европе«, на страни 215) потписан је од свих шест чланова Комисије, и од седмог — барона

Коласа.

— = —

Политички преглед.

Да ли ће доћи до рата7 (Између Лондона и Берлина.)

Прошле јесени спасли су велики — можда посљедњи пут мир на рачун малих. Тада многима још није било сасвим јасно, да је почела борба не за ово или оно подручје, већ за господство у свијету. Али су судбоносни мартовски догађаји изазвали огромну реакцију на Западу, те подијелили коначно свијет на два оштро опредијељена, на све могућности спремна, табора. Велика Британија и Француска окупиле су око себе, у дефанзивном савезу, оне који неће никога да угрозе, све државе које су за мир у части и за међународну сарадњу. Тако су Лондон и Берлин постали средишта противничких табора. Па ако је послије септембарских догађаја још неко и могао да вјерује у праведно ријешење спора, пропаст друге републике Чешке цијелом је свијету отворила очи. Начелу о самоодређењу народа није се могло ништа приговорити, јер су та још Савезници, при крају Свјетског Рата, истакли као циљ своје политике. То је начело непотпуно остварено у мировним уговорима, који су — као свако људско дјело — били несавр-

272 =

а