Nova Evropa

шени; али су они ипак донијели слободу малим народима Средње и Источне Европе. Међутим је то начело, којим се хтјело да оправда и септембарска ампутација, изненада напуштено, при чему су не малу улогу играле унутрашње неслоге, које су у најодлучнијем часу имале катастрофалне посљедице. То је била уједно најозбиљнија опомена свима државама да чим прије среде своје унутрашње односе, да не би и оне постале једног дана плијеном истог таког »посредног нападаја«, о каковом се сада толико товори у Москви. Државници Чешткословачке направили су судбоносну грјешку, што су допустили да се уопће расправља о границама Републике; јер, границе су народна светиња, о којима се не расправља, — оне се крвљу стварају и само крвљу губе. Својом великом жртвом они су ипак спасли свијет, бар за неко вријеме, од опћег рата. Тешким концесијама и чистом капитулацијом постигнута »дефинитивна« ситуација остала је таковом до прве прилике: након напуштања начела о самоодређењу народа, динамичка политика правдана је начелом о »животном простору«; нацијонални моменти ступили су у други ред, иза привредних и историјских. Кад је пропала политика »Минхен«-а, којом је учињен посљедњи покушај за измирење, приступило се и на Западу озбиљном раду: прво, војничком снажењу великих демократских држава, а затим прикупљању савезника противу владе силе и против угрожавања малих држава.

Ове реминисценције чиниле су нам се потребне, да бисмо довели у везу узроке са посљедицама; јер, није прошло ни пола године од ових крупних догађаја, а у свијету, и у односу између противничких скупина великих сила, одиграо се читав преврат. Кад човјек на све то гледа са неутралног становишта, може се оправдано запитати: зар не би боље послужило тој истој политици, да су остављене двије мале, ионако вазалне, државе ... Свакако је реакција Запада голема, поуздано толика да ни издалека није очекивана у тој мјери на другој страни. Велика Британија је дубоко закорачила на континент, и британске границе, које су још у зиму биле врло лабилне на Рајни, постале су сада и те како стабилне чак на Висли, у Ердељу, у Епиру, на Дарданелима! Француска Влада, са диктаторским овластима, с помоћу којих пакленом брзином на свим пољима припрема земљу за случај рата, те која је у том правцу постигла већ и знатне успјехе; нечувени напори британске дипломације, да организира и створи

273