Nova Evropa

Od dolaska na vladu Aleksandra III, položaj Saltikova kao kmjiževnika postaje sve teži: on mora da napusti aktuelna pitanja savremenog ruskog života i da od socijalnih tema predje ma slikanje tipova (»Sitnice života«, 1880—87); da piše o imostranstvu (»Za granicom«, 1880—81), da se odaje uspomenama na prošlost (Pošehonske priče« 1883—84, »Pošehomska starim a«, 1887—39); da svoje socijalne ideje zavija velom alegorije (»B a J k eć, 1880—85).

lako smatra sebe zapadnjakom, Saltikov u svojoj satiri nije štedeo ni Zapadnu Evropu. On njoj priznaje prednost pred Ruwsijom samo u iskorišćavanju prirode i stvaranju bogastva, a ne i u podeli dobijenih blaga. Naročito ga ne zadovoljava moralno stanje zapadnog društva. O Nemcima, naprimer, kaže: da su nemačka mauka, nemačka umetnost, nemačke državne mstanove, memačka roba, sve to da je druge, niže vrste; a prvoklasna je kod Nemaca samo zavist ı gramzljivost, koju su oni pobrkali sa pravom, pa stoga misle da im je dodeljeno sudbinom da progutaju ceo svet! Nemci se, kaže, razmeću svojom naukom, svojom slobodom; ali se svakome van njih čini, da će oni sprečiti svaku nauku i ubiti čak i samu misao o slobodi. Njihove razonode su. ciničan i gadan razvrat; njihov Berlin je stvoren za »čovekoubijstvo«. Njihovo časništvo je oličenje loših strani militarizma; Saltikov pretpostavlja ruskog oficira, koji ume da bude heroj kad treba, ali i skroman u mirno doba.

Nisu bolje prošli ni Francuzi! Napoleona III Saltikov ne naziva drukče do »banditom«, prebacujući mu da je svesno širio razvrat u francuskome društvu. Francusku epohu Mak-Mahona zove »makmahonijom«, pa kaže da su ruski carinici uljudniji od njegovih. Buržuj Treće Republike nema viših ideala; mjihovo mesto su zauzele želja za bogastvom, škrtost, žudnja za komforom i telesnim uživanjima. Francuska književnost pruža ili najgrublji naturalizam ili čak i golu pornografiju! Čak i za Gambetu, čije je ime svetinja za svakog naprednog Francuza, Saltikov — baš zbog njegove akcije па stiščavanju duhova i izmirenju raznih političkih grup4, koja je toliko doprinela konsolidaciji Republike, — kaže, da ne ma, da li Će on postati Prezident Francuske, ali je pouzdano da bi u Rusiji bio dobar sreski načelnik, vešt izvodjač planova svojih pretpostavljenih!... Treba znati, koliko je Saltikov mrzeo baš te sreske načelnike, da bi se shvatio sav глабај оуаКос ispada. Ali baš te

281