Nova Evropa

koji u to damas verujemo i Кој; то. — kako već rekosmo u onom našem članku — »nejugoslovenskom vremenu uprkos, otvoreno i javno ispovedamoć«. Ali, isto nas je tako malo bilo, i Još manje, na početku veka, i pred Sarajevski Atentat! A posle Rata, zar za narodmo jedinstvo nije bila ogromna većina i Hrvati i Srba? I — ako se kroz ddeset-petnaest godina prilike, slučajno, srede i duhovi smire, alo se »na osnovu jednakosti i ravnopravnosti uspostavi poverenje medju braćom«, kako smo to rekli i u onom mašem članku, — zar meće opet ceo narod biti za jedinstvo, zadovoljan i slobodan svaki па вуота 2

Dalekovidi ljudi — a ko бе biti dalekovid ako to nećemo mi, publicisti i urednici listova! — morali bi se malo uzdići nad svakidašnjicu i nastojati da dobro razlikuju stvari, jer samo: qui bene distingvit bene docet. Mora se, pre. svega, dobro razlikovati lično od stvamoga, asabjektivno od obj ektivmoga. Subjektivno, Dr. Mile Budak ima pravo da bude nezadovoljan (on više nego mnogi drugi) mu ovoj državi, Jer je njemu namesena nepravda (i više nego to), pa je razumljivo kad on na sve što se danas oko mjega radi i zbiva gleda s nepoverenjem, pesimistički; ali, da li to znači da stvari zaista, objektivno, izgledaju onako kako ih on vidi, ili čak, da on jasno vidi kako bi trebalo da stvari izgledaju i da se razvijaju? Daje se objasniti i to, što Dr. Видак i njegovi jednomišljenici, zato što su im za ovako stanje stvari m državi i u Hrvatskoj krivi Beograd i beogradska čaršija, uopštavaju pa okrivljuju sve Srbe, i one iz Srbije i one van Srbije, i one m Hrvatdkoj; a onda, idući korak dalje, oglašavaju sve njih drugom »nacijom« (»koja ima po sporazumu da se odreče povlaštemog položaja i svih prednosti i blagodati koje su s tim u vezić). To sve nije objektivno tačno, ali može biti subjektivno razumljivo. Ali, i subjektivnost ima granica, pa Je pouzdano da G. Dr. Видак i njegov »Hrvatski Narod« i subjektivno idu predaleko ako ceo srpski narod hoće da prikažu i kao neprijatelja hrvatskog naroda! To bi značilo, da oni uopšte neće sporazuma, kao što bi se po praksi moglo suditi, budući da se me slažu ni s onom ogromnom većinom Hrvata koja hoće sporazum: a ako se ne slažu ni sa Hrvatima, kao ni sa Srbima, kuda će? Da li ćemo & tudjinom protivu rodjenoga brata?... Dopustiće 6. Dr. Budak, da tu prestaju razlozi — i objektivno i subjektivno —, te da ga m tom smeru me

bismo mogli еф.

256

O