Nova Evropa

pisaca i dobitnika Nobelove nagrade za književnost, za kojega se udala pošto su se ponovo sreli u Moskvi (i pošto se razvela od svog prvog muža, jednog mladog Madžara). Vrativši se u Ameriku, njih dvoje su se povukli u jedan miran brdovit kraj, na jedno poljsko dobro (u državici Vermon), blizu sela Barnard, gde žive u staroj provincijskoj kući (upravo, u dvema kućama jednoj do druge) i rade po ceo dan, bilo da otkucavaju svoje članke i romane na mašini, bilo da drže predavanja na mikrofonu, bilo da u vrtu neguju cveće ili se zabavljaju sa svojim sinčićem Mihajlom. Iz ovog svog mira, Sinkiller Lujs i njegova slavna žena izleću, skupa ili pojedince, da obave kakav važniji posao, ih. da održe usmeno predavanje, do Njujorka ili u američku provinciju, ili — redje — da podju na duži ili kraći put u svet i u Evropu. Nedavno, videli smo je gde predsedava vanrednom kongresu P.E.N.-klubova u Njujorku, povodom: otvaranja Svetske Izložbe; a obećala je da će doći kao delegat i na redovni Kongres, koji se ove godine (početkom septembra) imao održati u Štokholmu, u Švedskoj, ali je odgodjen.

Kad je, pod kraj Kongresa, Jedan od najrevnosnijih penklubaš4, a ujedno i Jedna od najmarkantnijih ličnosti savremene svetske književnosti, nesrećni Ernest Toler izvršio samoubijstvo, obesivši se u jednom mjujorškom hotelu u času depresije, Doroti Tompson posvetila mu je jedan od svojih najtoplijih uvodnika u »Njujork Herald Tribjan« (od 24. maja), pod naslovom: »Smrt jednog pesnika«. Ona je najbolje znala šta je mačio za tog velikog internacijonalca život u izgnanstvu, jer ona stoji na čelu velike američke akcije za prihvaćanje + pomaganje nemačkih i jevrejskih izbeglica iz Evrope, i mnoge patnje i suze izgnamičke utrla je ova dobrotvorka čovečanstva svojim perom i svojim delom. Njezini mnogobrojni čitaoci i poštovaoci traže od nje da udje i u praktičnu, dnevnu, politiku; pa su joj čak predlagali da se kandiduje za Predsednika, kao naslednica Rozevelta, predskazujući joj uspeh. Ali Doroti Tompson je i suviše pametna a da me ma, da je njezin uspeh i uticaj vezan za neslužbene položaje i za njezino slobodno i samo njezinoj savesti odgovorno pero. A to njezino moćno oružje diže i ruši danas političare i književnike, ljude od posla ı ljude od duha, podjednako. Nismo u mogućnosti — iz tebničkih razloga — da citiramo mesta iz njezimnih članaka o evropskim političarima i vodjama naroda — medju kojima, naravno, najviše pažnje posvećuje velikim diktatorima i protivnicima demokratije; ali ćemo, kao lep

primer njezina stila i načina pisanja, ı uticaja koji njime vrši,

305