Nova Evropa

социјализам налазе ту своје изворе. Затим, сјетите се Лапужа и Гобино-а: то су вам прави оци расизма и плавог човјека, изабрана од Бога, који има да покори човјечанство. Ја, дакле, не моту да тако као Ви поставим проблем. Има Нијемаца који су одговорни, исто као што има и Француза: француска је мисао исто толико одговорна колико и њемачка. Мисао је уопће крива за стање у коме данас грцамо и умиремо... Уопће, криво је вођство: о томе нема сумње. Вођи су увијек криви, а не народи!

Један Хрват: — То је отприлике оно што каже и Конфучије. Народ није никада крив, криви су и одговорни они који га воде, или — боље — предводе. Вама на Западу није познат наш хрватски конфучијонизам, или наук Антуна Радића, који се ослања на чистом демократизму. Та доктрина, која би могла да препороди Запад и излијечи од тоталитарног паганства и интепралног механизма, извора зла у савременој Европи, полази из народа, из сељачког народа, као извора сваке друштвене и народне обнове. Она превазилази марксизам и прескаче бољшевизам, и враћа се мајци земљи. Јер земља остаје још увијек извором сваке истинске европске културе и цивилизације. Мало је народа у Европи који би као наш, у овом највишем успону европске катастрофе, осјетио величину искуства Кине и значајну важност Конфучијеве мисли. Тај народ, и незнајући за правне формуле неутралности, из свог животног искуства осјећа и зна, да је свака сила за времена а да су дух и правда вјечни...

Европљанин: — Да се вратимо главном питању. Ја не вјерујем, да је француска мисао крива за каос у којем се налази Европа. Ја не мислим, да има данас у свијету ишта утанчаније и мање варварско од мисли једнога Бергсона; па зар би та мисао могла да буде извором зла и извором варварства и силег Или, зар није Француз одувијек осјећао потребу за индивидуалном слободом 7 Јићеп Вепда је баш ономад у париском »Отате«-у дао ово свједочанство једног њемачког кроничара из ХУ вијека: »Бургоњска краљевина дигла је тада устанак противу Цара од глади за слободом, која је — чини се — једно неизре ниво благо«. Банда истиче, да се такво свједочанство не би могло да пронађе ни код Енглеза ни код Француза.

Један Талијан (мацинијевац и антифалшист): — Јесте, али се мени чини да не лежи ту срж проблема. Држим да се проблем Европе не може ријешити ако се претходно не утврди једно: ко представља зло или добро у Европи“ Да ли Француска,

287