Nova Evropa

или Њемачка: Шато нико не може да одговори позитивно. Наш пријатељ Европљанин лијепо је дефинирао кризу Европе у класичном дуализму борбе између добра и зла, јер и Европу каон појединца ломи и цијепа трагедија вјечног дуализма. У овоме случају, међутим, тај се дуализам огледа у овоме: ако има једна француска домовина, коју Французи несамо да сматрају таквом већ је и воле и узносе, онда мора да има и једна њемачка домовина, коју Нијемци с истим правом као и Французи воле и истичу својим идеалом и својом животном тежњом.

Европљанин: — Тачно је, и држим да нико не може то да побије. Талијан: — Е дакле, добро. Ако постоји домовина, постоји

и патријотизам; ако постоји патријотизам, имају смисао и нација и нацијонализам. Али, пут од нацијонализма преко империјализма, до нацијоналфашизма, није друго до погибељна низбрдица, на којој Европа срља већ од Француске Револуције наовамо. Француска је прва показала тај пут! Она је историјски изградила појам француске домовине, француске нације, она је пробудила и разбудила нацијоналност, она је — са Шаполеоном — дала примјер нацијоналистичког империјализма, који је постао увјетом за стварање најприје енглеског имнеријализма а онда и њемачког пантерманства. Фихтеови говори Германској Нацији нису били друго до одјек француског нацијонализма, Треба дакле одрећи се осјећаја домовине —- за вољу Европе, осјећаја нације — за вољу човјечанства, заборавити на Наполеона, на Шатобријана, на Фихтеа, на Хердера, на Киплинга, па се сјетити да постоји једна Европа, која је узвишенија од Њемачке и Француске, од Енглеске и Италије.

Први Француз: — Ипак, Ви ћете дозволити, да има разлике између француског и њемачког нацијонализма, и између енглеског п талијанског

Талијан: — Нема разлике у идејин у принципу; она постоји тек у садашњој фази своје примјене. Данас француски и енглески нацијонализми нису у борбеном ставу као што су њемачки ши талијански, или јапански. Али се треба мишљу пренијети у ону етапу када су поникли француски и енглески нацијонализам, када је Наполеон улазио без икакова повода у Италију и наметао јој своју вољу, те кад је — за вољу једног оесмисленог динамизма, симболизирана у имагинарној величини Француске, пет рушио равнотежу Европе и будио германски нацијонализам...

288

о И Ен