Nova Evropa

трема горе. Но кад већ, у питањима пољитичког уређења заједнице, полазимо одозго, са становишта вођства, онда бисмо и у питањима друштвеног уређења заједнице морали у свему да полазимо одозго, од појма државе као највише и најаче друштвене организације. Полазећи дакле са та два фиксирана апријористичка појма вођства и државе, могли бисмо савремено десничарско назирање фиксирати овако: вођство које је интелектуалном морално на висини, скроз нацијонално, одабире иоживотворава примарно само оне пробране тенденције одоздо чије оживотворење—према просуђивању вођства изискује опстанак и јачање државе као такове. Којим је путем једно таково вођство дошло до власти, и да љи је оно аритметичком већином свих оних појединаца који представљају све те, сасвим или дијелом прихватљиве и неприхватљиве, тенденције одоздо легитимирано, ирелевантно је под претпоставком, да таково вођство у даним могућностима заиста оживотворује максимум, гледано са становишта државе:

Демократски индивидуалисти приговориће, дакако, да треба у питањима друштвеног организовања полазити од становишта народа, као природне заједнице свих индивидуа, а не од становишта државе, као вјештачке правне творевине. Међутим, најосновније практичне потребе током историје доказују, да у просуђивању ствари треба одмах, искључујући све осјећајне моменте, поћи од најаче друштвене организације, од државе, ако се жели да та организација буде заиста јака и за живот способна; а не од становишта народа, као појма друштвене организације, који већином разумно неодређен лебди негдје између јасних појмова индивидуа и државе. Досљедност у том аргументовању, као и многоструко доказана практична потреба, доводи нас онда —у крајњој линији — до императивног захтјева, да у пракси идентификујемо границе појма народа са границама (опсегом) појма државе. Тако се, међу осталим, редовно говори о Америчком Народу а да притоме нико неће имати пред очима оно народно и расно шаренило становништва Џ5А. Дакле, и тамо гдје не постоји унутар граница државних један етнолошки народ, постоји данас несумњив животни постулат, као и сватдје

324