Nova Evropa

релативно тако велик број, то долази отуд што се у Београду, кроз много година, под видом унитаризма и ауторитативно-десничарских идејних концепција у ствари оживотворило и проводило нешто што несамо да с тим концепцијама ништа заједничко није имало него им је чак било правим антиподом. Да ли су томе били криви неспособност или помањкање добре воље, или и једно и друго, то препуштамо свакоме да сам просуди. Свакако, када се говори о унитаристичком државном уређењу, односно о ауторитативно-десничарском режиму код нас, скроз је неозбиљно или злобно имати пред очима толико дифамирани тип т. зв. »режимскот« Југословенина, јер би се онда и код просуђивања федералистичке државне концепције, односно код либерално-демократског режима, вриједност исто тако морала просуђивати по аналогним моралним наказама и типовима. Међутим, прави присташе савременог десничарског назирања на свијет међу Хрватима слажу се несумњиво са својим идејним противницима у томе, да је досада биломитекакомногосекономског, социјалног, и у савезу с тиме политичког запостављања Хрвата у овој држави, и веселиће се, ако ће успјети споразумом те аномалије, па било ма и дјеломично, одстранити. Али се десничари међу Хрватима не могу, дабогме, никада са својим идејним противницима сложити у томе, да се нетравде нанесене Хрватима могу уклонити само, односно уопће, напуштањем унитаристичке државне концепције и враћањем на концепцију трију народних индивидуалитета; јер смо тако дошли у ситуацију, да смо напустили практички далеко најисправнију и најсврсисходнију државну концепцију, док су у ствари они фактори и елементи који су управо и довели до оправданог незадовољства Хрвата, па штавише — у извјесној мјери — и до опћег незадовољства у држави, остављени неликвидирани, да и даље деструктивно дјелују, само дјеломично с обострано смањеним акцијоним радијусом, насталим услијед онога што се терминологијом државнога права назива »пренос компетенција«. Ови елементи, који су концепцију унитаризма уопће, а нарочито код запостављених Хрвата, успјели у толикој мјери да компромитују, компромитоваће још у много већој мјери, брже и лакше, фрагилнију концепцију којом се уредбом о организацији Бановине Хрватске мислило поћи — ако их се радикално не буде одстранило. То је уосталом једна опћенита савремена појава и у великој

већини других држава, гдје се начелно још увијек стоји на

327