Nova Evropa

Рапејру ви втаттпола 12 стпосотеКов Стаћоуа, одак]е ги пајрте došli a dalmatinsko selo Polaču, koje je ispod Dinare, nad rekom Cetinom, a iz Polače doselili se u, Bosansko Grahovo, još u tursko утете (пајдостаје u XVIII veku), i naselili kao zemljoradnici i stočari Veliki i Mali Obljaj. Grana iz koje će se roditi ovo neobično dete postaće s vremenom. jedna vrsta graničarš na tromedji Bosne, Dalmacije, i Hrvatske. Zadatak njihov, kao i zadatak tolikih drugih hrišćana mučenika u ovome kraju, bio je da čuvaju bosansku: granicu od upada mletačkih i austrijskih četa, pa kako se mjihova dužnost naročito sastojala u tome da čekaju meprijatelja u. zasedi, dobili su oni po toj svojoj naročitoj službi nadimak »Č ć ik e«, koje se ime i do danas sačuvalo u narodu i starim knjigama o porodici Principa. Najstariji poznati Cavrilovi preci su Todor i Хепа пјеgova Despinja, rodom iz porodice Matića iz Drvara. Todor, Gavrilov praded, bio je stasit, krupan, i snažan čovek; preke maravi, uvek naoružan. U raskošnu odelu svoga kraja, s tokama od samog srebra na prsima, s kapom iskićenom paunovim iperjem, s pancirom 1 згеbrenim ilikama, a s malom puškom i velikim možem. za pojasom, jahao je uvek bela konja i putovao trgovačkim iposlom po. Dalmaciji i Htaliji. U piću je bio ljuta ubojica i omaj s kim bi došao u sukob imao je da ga pamti celoga мека. Ла mjega se priča, da je jašući na konju iz sela Marikovaca, a sa slave Sv. Jovana, udarao pijan možem .po niskim krovovima katoličkih kuća, da je oteo devojku katolikinju iz plemena Sarića i odveo kući, pa kako mu njegovi nisu dali da se venča, on je s njom duže vremena živeo nevenčan. (Nešto slično desilo se i Gavrilovu ocu; i on je bio zavoleo katolikinju Martu Sarić, ali mu roditelji nisu dali da je uzme.) Zato su se od njega ljudi, kad je bio pri piću, sklanjali, a zbog svega toga: zbog neobična. stasa, odela, a i zbog straha od njega, nazvali su ga turski begovi »principom, pa su po mjem:u i sve ostale »Čćke« dobile svoje današnje ime P rincip.,. 1 10 ппе позе više od stotinu godina. Slava njihova je Sv. Djordje.

Od bližih Gavrilovih predaka poznati su njegov ded Jovo, dedove sestre Milica d Stoja, brat im Tode (Todić), koji je i uzrastom; i karakterom bio isti otac, i. j. obesan, »1arum« čovek, novo 1Zdanje »primcipa«, ı baba Stana. Ded Jovo je bio snažan i zdrav, vredan i čestit čovek, u narodu mnogo omiljen. Za vreme ustanika u Bosanskoj Krajini 1875 bio Je — sa dua najstarija svoja sima IHijom, i Petrom — »п сеш«; а za vreme austrijske vlade služio je u Bosanskom Grahovu wu ispostavi, kao poštar. On je poginuo u

330