Nova Evropa

Dok зе ovo dogadjalo u Obljaju, Pepo je bio na svojoj dužnosti na Arežimu Brijegu. I dok je došao kući, dete je već dobilo bilo znamenje. Znamenje mu je dao pop Miloš Bilbija. I krštenje je usled velike slabosti novorodjenčeta moralo uskoro da se izvrši. Dete je kršteno posle deset dana, a obavio ga je prota Ilija, ustanički vodja Bosanskog Grahova. Detetu je dao ime Gavrilo kao ı pop Miloš na znamenju, ро imenu sveca ma čiji se dan rodio, a držao ga je na rukama David Damnjanović, težak iz Obljaja. Medjutim, i ovde kao da su se uplele meke izvanredne okolnosti: krštenje i upisivanje deteta u matične kmjige nije prošlo obično kao Код druge dece. Nana je želela i tražila da dete dobije ime Špiro; prota Ilija nije hteo to učiniti. Kad je trebalo uneti datum Gavrilova rodjenja m kmjige, pop Miloš, zamenjujući protu Iliju, upisao je u Domovnik kao dam njegova rodjenja 13. juni, a m Maticu rodjenih 13. juli, i ta greška od mesec dana bila je posle predmetom welikog isledjivanja, velike pometnje, briga i kombbinacija Austrijske Vlade: nastala je strašna dilema, da li da se Cavrilu sudi kao punoletnom i kao punoletan da bude osudjen ma smrt, ili da se kao maloletnu izrekne manja osuda. Ta greška ipak stala je jednog života: popa Miloša toliko su mučile i zlostavljale vlasti, da je on posle podlegao ubojima.

Još u ranom detimjstvu Gavrilo je pokazivao osobite znake razvoja. Prohodao je vrlo rano, još u devetom mesecu, i još vrlo mali bio mmogo živ ı lak. Kao malo dete retko se igrao sa svojim drugovima parnjacima; više je voleo da čuva telad i da posmatra kako težaci u polju rade, kako kopaju, kose, žanju. I pre nego što će poći u osnovnu školu, pre svoje sedme godine, idući za stokom, zamišljao se kao djak, pa bi uzimao torbicu na ledja i nosio u njoj stare knjige i pisma. U igri s decom bivao je vrlo prek, pa bi udario i jačeg od sebe, naročito ako je video da mu se čini krivo ili da ga snažniji potcenjuju.

U početku je njegov otac bio protivan da ide u školu. Njegov stariji sim Jovo, posle završene osnovne škole, stupio je bio u službu ispostave u Grahovu i nije bilo mikog da čuva stoku, pa je Сауго bio sav srećan ikad su mu roditelji rekli da će ga upisati u školu, posle navršene šeste godine. On se otimao za učenje. Čim bi izišao iz škole, uputio bi se pravo kući, nešto malo uzeo da jede, pa bi odmah nastavio da čita i piše, sve dok bi se videlo. U tim prvim godinama detinjstva i školovanja najviše se družio sa Cjurom Gju-

335