Nova Evropa

може да осјети оштра граница између западно-европскот и оријентално обојенот пучког музичког израза. Још је занимљивије, да је пучка музика која одјекује у географском појасу између хрватско-словеначке и хрватско-славонске границе, дакле у централном појасу бивше банске Хрватске, мост и заправо прелаз из алпинско-словеначког у србијанско-македонски оријентални пучки говор. На том се простору могу, с обзиром на генетскокултурни степен, разликовати углавном шест различитих пучкомузичких дијалеката, по њиховој спољашној физијономији.

На овој љествици намеће се понајприје оно солистичко или двогласно пјевање, чија је мелодика у ствари импровизација и варијација основног тона уз слог »ој«, те мелодијски неодређена ритмичка декламација текста (позната под именом »ојкање«), а разлијеже се углавном у Лици, по Далматинској Загори и сусједном дијелу Босне. То је, у ствари, прамузика, па се може казати и за гусларево пјевање да је, генетички, на разини ојкања. На другој степеници еволуције могли бисмо да сврстамо оне једноставне мелодије, тонално натуралистичке, које сусрећемо углавном по Истри, Хрватском Приморју, и по забитнијим селима у свим нашим отоцима. То су мелодије које музички образован грађанин сматра »примитивним«. На трећем степену стоји пучка музика коју налазимо у појасу банске Хрватске, како рекосмо, као спој између словеначког и босанско-србијанског музичког говора. У мелодијама овога појаса културни грађанин добија утисак најивности; али се већ може да претпостави, да је у простодушности ових мелодија, у досад познатој најчистијој форми, сачуван тип прасловенског музичког говора. На вишем, рецимо на четвртом, степену еволуције у тенетичком оквиру пучке музике, намећу се оне пучке мелодије којима се истиче Међимурје; међимурска се пучка попијевка својом архитектоником стварно надовезује на словеначку мелодику, али се од ове разликује својим претежно солистичким карактером, мада је већином пјевана у збору. Може се рећи, да се на овом еволуцијоном степену наша пучка музика разграњује у два — по музичком смјеру — скроз различита огранка, у два различита дијалекта, од којих је један концентрисан у словеначким странама, гдје пучка музика надовезује на европску музикалност, док други одјекује, како већ рекосмо, тамо од средине Босне па према југу и истоку; ту можемо да говоримо о пучко-музичкој зони која је пала под утјецај источних музичких система. Поред чисто музичких удаљености,

343