Nova Evropa

једну обимну расправу о британској дипломацији на Блиском Истоку у првој половини Деветнаестога Столећа, од које је прва свеска угледала света 1938 (допирући до у предвечерје Кримскога Рата; у њој се налази и веома занимљив одељак о немирима у Босни и Херцеговини у Тридесетим и Четрдесетим Годинама прошлога века); друга свеска (о Педесетим и Шездесетим Годинама) била је већ скоро готова за штамшу, док трећа неће никад угледати света, па је проучавање Источног Питања Седамдесетих Година остало другим учењацима, од којих су неки већ и обрадили овај перијод до у појединости. И док је радио на овим расправама и публижацијама, његово интересовање за Југославију није ни за часак попуштало: он се у њу враћао готово сваке године, пратећи с највећом забринутошћу дуги низ Криза кроз које је она пролазила, све до оне највеће, у години 1929. Он је имао пријатеља у свим странкама, иако никад није било ни најмање сумње да се све његове симпатије налазе на страни споразума између Срба и Хрвата и успостављања уставног режима. Са дубоком вером у будућност Југославије, он је удруживао љубав за народ у њој, која је почивала поглавито на познавању народне поезије и народних умотворина, те на демократским сељачким традицијама које су та нарочито привлачиле. Било је једно време, сећам се добро, кад је говорио да би најволео да буде и сахрањен на југословенском тлу.

Уз извесну уздржљивост која му је била урођена, а коју би многи означили као типично »енглеску«, Темперле је имао топло срце и у њему живо одушевљење за многе ствари; али је све то бивало стално уравнотежавано снажно развијеном жицом критичности и скептицизма, великом вештином у разврставању, одабирању, и мерењу чињеница, невероватним памћењем појединости, и оним даром који се мени увек чинио неопходним за историчара: даром да проникне у душу људи и народа. Државник који би успео да задобије његову похвалу и његово поверење, тај је зацело био на путу разређене атмосфере и непатворене величине. Нико није безгрешан и чист од забљуда, али су иза Темперла свуда, на сваком подручју историјске науке, остале празнине које зјапе и које ће тешко бити попуњене; и исто тако дубоке остаће ране у срцима његових многобројних пријатеља, који оплакују његову прерану смрт, и код куће и на страни.

К. ЈУ. Зегоп- ЈГ атзоп.

409