Nova Evropa

учинити само кад се народу одузме слободна воља да располаже самим собом, те се тако покоре или унизе духови. То је и учињено. Књижевност, филозофи ја, вјеровања, све до пластичких умјетности, све што изражава живот и ослобађа га из његових низина, морало је да устукне и да се сведе на биједне услове бојажљиве опстојности и дисциплиниране продукције. Да је жив и сам Гете, гдје би био!2... Цркве, универзитети, штампа, парламенат, сви гласови морали су да заћуте, да би се чуо глас наређења и пријетње, који одзвања по цијелој Европи...

Ово свједочанство Француске, које је у ушима и пред очима Европљанина одјекивало много силније и увјерљивије него што га можемо овдје репродуковати, сугерирало је идеју једне нове Европе, која је могла живјети и развити се, да је вођство демокрација било отпорније и имало више одважности, да Европи наметне јединство политичког, социјалног, и нацијоналног равновјесја. Овако, рат је дошао као једина могућност одбране од зла. Европљанин се, слушајући и читајући Валеријеве ријечи, сјећао Бенжамена Констана и његових политичких рефлексија, оживљених над рушевинама Бонапартове Европе. Тај сентиментални господин с прелома ХУШ и ХЕХ вијека, писац »Адолфа« и заљубљеник Госпође де Стал, вјеровао је, да је либерализам једини систем у којем Европа може да опстане, да цвјета, и да се развија. Недалеко од овога града, има једна оаза покрај пута, гдје се Европа цијепа на двије половине; он је мислио на Сорре-, гдје је француска елита — пригушена Бонапартовим милитаризмом и апсолутизмом — мијењала мисли са романтичком и пацифистичком Њемачком. Тај мали зелени простор, обрастао шумом и заграђен зидовима, одакле се виде осамљене и напуштене алеје које воде у замак велике самоће и мира, имао је смисла и фантазије да у једном тренутку, који толико личи на овај наш, дадне уточишта и прикупи неколико маркантних духова чије су наде, вјеровања и мисли симболизовале сву тадашњу духовну моћ Европе: поред Бенжамена Констана и Госпође Стал, ту су се, у великом салону, сретали Шелинг, Шилер, Госпођа Рекамије, Де Мисе, и цијела свита великих либералних духова, који су у Гетеовој Њемачкој видјели велику наду будућности и једини смисао европске сутрашњице. Једино што нас сада на њих потсјећа,

17