Nova Evropa

што јасно изискује добро свих. Често се унижавало, рушило, и живо критиковало оне земље у којима јавне слобоштине постоје у равнотежју са снагом Државе; али све зло које може да се замисли у вези са нашим слободама и да се приписује њиховој претјераности, пада у прах пред бљеском „данашње експлозије. Овај пламен обасјава трагично једну врло једноставну истину, т. ј. да је слободна земља она у којој је немогуће да мир или рат зависе од једног јединог човјечанског бића.

— Представите себи ово — настављао је промукли и старачки глас пјесника »Еупалиноса« —: с једне стране један човјек, који је оно што је, који вриједи онолико колико вриједи; а са друге стране цио један народ у очекивању најмањег мига тога човјека! Довољно је томе човјеку да притисне на једно дугме, или да окрене једну копчу, па да цијелу Европу баци у огањ и да милијоне људи ували у зло и несреће. То је оно што ми Французи или Енглези не можемо да појмимо, — ми се боримо против апсурда. Нама је несхват„љиво, да један народ — па ма био и најдисциплинованији и најпокорнији — може да се подвргне чудовишном ауторитету једног самотара, те да га ћутке слиједи онкрај сваког размишљања. Опстанак такога народа показује, да оно што супротставља слободну земљу земљи која то није — није разлика политичког режима већ неукротиви сукоб карактера. У томе лежи и сва суштина данашњег рата.

Овдје је промукли глас посљедњег париског интелектуалца атинског типа постајао немоћан и слаб. Европљанин га више није могао да прати; он се морао задовољити да га прочита касније негдје у ступцима париских листова. Тамо је — из истог врела — сазнао још и ово:

— Потребно је да признамо, да ми никако не можемо да схватимо Нијемце; како је необичан тај велики народ! Он. је из себе изразио универзална дјела, достојна сваког дивљења; а он се ето даје у руке прогонитеља мисли. Он воли ситне студије, методичке и скрупулозно изведене радове; он се истиче у предвиђањима и у дубоко промишљеним припремама, а он — у исти мах — повјерава своју судбину инспирацијама играча и добитницима срећне серије лозова! Како су ови успјели да наметну своју неизмјерну власт једном „народу тако напредне и тако опће културе То се може