Nova Evropa

Русија у рату,

Овај рат, који тече, и улога у њему Русије, доноси за сваког изненађења и поуке; живот носи са собом увијек тајну стварања.

Има нешто пустоловног код оних који отпочеше овај рат: они нису толико рачунали на своју властиту снагу колико на слабост и неотпорност друге стране. То је велика разлика између полазне тачке овога рата и оног из године 1914: тада су партнери играли — да употребимо једно бурзовно упоређење — на »ћацззе«, ко је јачи, док сада играју Ha »baisse«, ко је слабији. Али се показало, да досада игра на слабост има уске границе: након разбијања Пољске, рачунајући да Савезници неће хтјети ући у рат, Њемачка се нашла у шкрипцу, незнајући шта да предузме даље. Досада, успјело је тек да повуче балтичке Нијемце из области гдје су они седам стотина година господарили! Одрезана од оцеана, Њемачка се налази, услијед свог несрећног географског положаја, као у некој природној мишоловци...

Још је горе прошао Стаљин. Подаривши Трећем Рајху пољски народ, Совјети су добили за уздарје Украјинце и Бјелорусе Источне Пољске; а претворивши затим, без борбе, три мале балтичке државице у своје протекторате, Совјетска Русија добија сада у Финској батине, у толикој мјери да ће се обрукати за навијек. Пакт Стаљина с Хитлером разбио је илузије о демократском карактеру совјетске политике; а пораз у Финској показао је, да Црвена Армија, тероризирана и »чишћена« од Стаљина, не представља ни издалека ону снагу коју су многи у њој хтјели да виде. Али се на томе још не исцрпљује проблем улоге Русије у овоме рату. На овако ограничену простору, осврнућемо се овдје само на четири главна момента: 1) враћање Русије на пут експанзивне империјалистичке политике; 2) зашто се је Стаљин приволио савезу с Нијемцима, мјесто с Енглеском и Француском; 3) посљедице неуспјеха у Финској; и 4) Русија и Балкан.

Још децембра 1936, писац ових редака написао је у »Новој Европи« — поводом једног најивног мишљења као да »Совјетска Русија престаје заувијек да води експанзивну политику« — ово: »Ко то може озбиљно рећи за једну динамичну државу као што је нова Русијаг Ено, на посљед-