Nova Evropa

Књижевни преглед.

Михајил Јурјевић Љермонтов (поводом 125-годишњице његова рођења).

М. Љермонтов родио се 2. октобра 184 у Москви, У старој племићској породици, чији је оснивач дошао у Русију почетком ХУП века, из Шкотске; а погинуо је у двобоју, у Пјатигорску на Кавказу, 15. јула 1841. Није живео дакле ни пуних 27 година, а ипак је освојио једно од првих места у руској књижевности. Заједно с Пушкином, он је створио руски класични стих, који се одржао све до почетка ХХ века и појаве символизма, чији је представник најбољи руски песник садашњице Буњин. Заједно са Пушкином, Гогољем, Бјелинским, он је творац језика савремене руске прозе. Осим тога, док је Пушкин оснивач руског реализма а Гогољ — и против својих намера — постао главом натуралистичке школе, Љермонтов је најизразитији и најкрупнији представник романтизма у руској литератури, и то оне његове гране која је позната под именом »бајронизам«. При свем том Љермонтов није био од оних песника који отварају нове путеве и стварају епохе у књижевности; штавише, он је донекле чак и зауставио реформе што их је замислио и започео Пушкин. Пушкин се, например, трудио да очисти књижевни језик, нарочито песнички, од црквенословенских речи; а недавна је једна совјетска научница показала, да се Љермонтов издашно служи славенизмима, те да у том погледу стоји ближе Пушкиновим претходницима. Пушкин је, исто тако, настојао да латинско-немачку синтаксу — са дугачким реченицама и развијеним перијодама, туђу рускоме језику, која се одомаћила у Русији у ХУШ веку, — замени француском синтаксом, са кратким прецизним реченицама; напротив, Љермонтов, Гогољ, и Бјелински су, у знатној мери, осујетили овај покушај, вративши се на стари стил. Па и бајронизам у руску књижевност није увео Љермонтов, него Пушкин; али је доцније Пушкин пришао уметничком реализму, само што Русија још није била сазрела да га прати на томе путу. После његове смрти, у руској литератури је завладао — за неких двадесет година — романтизам, чији је Љермонтов био најачи представник, створивши дела снажнија од Пушкинових ове врсте.

41